- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

ЕКСКЛУЗИВНО Амбасадор Ирана: Одговор наше земље Израелу отрезнио је многе – наступа боље доба

© Sputnik / Дејан СимићАмбасадор Ирана у Србији Рашид Хасан Пур Баеи
Амбасадор Ирана у Србији Рашид Хасан Пур Баеи - Sputnik Србија, 1920, 25.04.2024
Пратите нас
Иран није банана-република, има велике могућности, годинама је јачао, нарочито у сфери одбране, тако да је наша моћ променила регионалну равнотежу снага. Недавни минимални одговор Ирана на терористичке акције Израела отрезнио је многе, и у региону, и изван региона, каже у разговору за Спутњик ирански амбасадор у Србији Рашид Хасан Пур Баеи.
У разговору за Спутњик ирански дипломата упозорава на то да регион Блиског истока неће бити миран док год палестински народ не добије своју државу и не оствари своја права. Упркос очигледном сукобу интереса великих светских сила и настојањима Сједињених Америчких Држава да, како каже, задрже своју глобалну доминацију, Рашид Хасан Пур Баеи, ипак, верује да наступа ново, боље доба, у којем су снаге распоређене далеко равноправније него сада.
Очи међународне заједнице су у овом тренутку с пажњом упрте у регион Блиског истока и сви стрепимо од нових варничења. Како Иран посматра понашање Израела, има ли бојазни од ескалације?
То је досије који је отворен већ готово 80 година и изгледа да не постоји озбиљна воља да се то реши. Палестинско питање је најкоренитији проблем нашег региона. Када је формиран Израел, палестински народ је остао без своје домовине, расељен је по целом свету. И тај проблем до данас није решен. Управо је то нерешавање палестинског питања главни извор свих проблема - ратова, тензија и сукоба на Блиском истоку. И то признају сви у свету, и политичари, и истраживачи, историчари. Не желим да кажем да ништа није учињено у покушају да се палестинско питање реши, али ти покушаји нису били довољни. Много је резолуција усвојено у Генералној скупштини и Савету безбедности Уједињених нација о решавању палестинског питања, али много је резолуција на које САД, као заштитник Израела, стављају вето. А чак и оне резолуције које су усвојене немају могућност да се реализују. Израел ради шта му је воља, чини искључиво оно што он хоће, без обзира на све одлуке међународних институција, Уједињених нација. А Европа је резервисана због страха од злочина, од Холокауста који сада даје право Израелу, Јеврејима, односно ционистима, да дођу на то подручје, да га окупирају, да протерају људе, да чине шта год им је воља, само зато што се некад давно нешто десило. Израел на један холокауст буквално одговара другим холокаустом. Они који су били покретачи и извршитељи Холокауста не одговарају ни за шта, а они који немају никакву кривицу, који немају апсолутно никакве везе с Холокаустом, сада плаћају цену.
Ако се вратите у историју и сагледате последице догађаја од протеклих 80 година, видећете да је на хиљаде Палестинаца протерано, расељено, убијено. Ко ће за то да одговара? И дошло се до закључка да су две државе право решење за то питање, али они ни сами не умеју да примене то решење. Последњи међу њиховим покушајима догодио се пре неколико дана у Савету безбедности, када је предложена резолуција за чланство Палестине у УН. Дванаест чланица је гласало за, САД су ставиле вето, Велика Британија и Швајцарска су биле суздржане. То би могло бити решење, или први корак у решењу, а САД су већ у првом кораку ставиле вето на то.
Зашто се то догодило?
Један од разлога може бити велика лобистичка моћ Израела која је присутна свуда. У суштини, Израел осећа несигурност у региону Блиског истока јер је ту наметнут. Када неко зна да није легитиман, самим тим осећа несигурност до те мере да се не придржава ниједног правила и закона, до те мере да сада неки верују да Израел своје битисање види у рату, сукобу и тензији. Притом ужива свесрдну подршку САД и неких европских земаља. САД су иницијатори резолуција чије би усвајање засигурно пореметило безбедност и стабилност региона, а стављају вето на резолуције које доносе мир и стабилност и омогућавају деескалацију тензија. Двоструки принципи и стандарди су веома очигледни.
У таквом распореду снага и интереса како Иран може да помогне Палестини? Страхује ли од неког већег сукоба?
Након победе Исламске револуције наша спољна политика се темељно променила и од тада је заснована на независности и слободи у деловању, као и на борби против сваке врсте доминације и хегемонизма. Једно од питања која су већ дуги низ година фактор несигурности, трусности нашег региона јесте, заправо, палестинско питање. Јасно је да се наши ставови разликују од ставова других земаља, нарочито оних које су изван нашег региона. А наш став је свесрдна подршка палестинском покрету и народу који се бори за своје легитимно право да буде слободан. Наш одговор је показао да не блефирамо, да оно што говоримо нису празне пароле и да Иран има адекватну и значајну моћ обуздавања - и одбрамбену моћ, али и офанзивну.
Тачно је да сада покушавају на сваки могући начин да смање значај тог нашег минималног одговора, али сами су много боље свесни какву смо моћ ми, заправо, приказали. Уколико испалите више од 300 дронова, балистичких крстарећих ракета, то је веома значајно и то нико не може да порекне. На основу реакције на тај наш минимални одговор јасно је да се Израел отрезнио. Чак су нешто и покушали, али ћуте, ништа о томе не говоре. Све то говори да су се отрезнили. Ми смо потпуно ауторитативно, јасно рекли да ћемо одговорити и учинили смо оно што смо рекли. Израел за оно мало што је учинио, ако и јесте, не прихвата одговорност, а и то што је учињено нема апсолутно никакав војни значај.
Наш приоритет је, наравно, да се питања нашег региона решавају дипломатским путем, дијалогом и конструктивним приступом свему томе. Ми смо пионир, иницијатор идеје о Блиском истоку без нуклеарног наоружања. Нажалост, приметили смо да на другој страни не постоји искрена жеља, нити намера да се питања и проблеми реше дипломатским путем, дијалогом и мирољубивим приступом. У нашем региону једино Израел поседује нуклеарно оружје, једино Израел не само што жели да цео регион држи у непрекидној тензији и стању сукоба него и да у то увлачи бројне друге земље које се налазе изван региона.
Да ли Иран страхује од глобалног сукоба, у који би могле да буду увучене и друге земље, Сједињене Америчке Државе, Русија и Кина?
Нажалост, наш регион има такав потенцијал и то се не може негирати. И најмања грешка може ту претпоставку да учини реалном. И управо је то разлог што САД покушавају да тај сукоб буде ограниченог карактера, да се не шири. То је и став Исламске Републике Иран која не само што не жели да шири рат у нашем региону, него ни на глобалном нивоу. Ипак, апсолутно нећемо ускратити подршку и помоћ палестинском народу у остваривању својих легитимних права које ће и целом нашем региону донети трајну стабилност.
Верујете ли да је то реално?
Знам да је то једино решење да се досије о рату и сукобу на Блиском истоку затвори. То је закључак до ког је дошла и целокупна светска заједница. Не постоји други избор, или друга могућност. Пре или касније једном за свагда мора да се реши палестинско питање. Можда је та шанса у прошлости била много мања, сада је много већа јер све већи број земаља долази до закључка да се мора пронаћи решење за палестинско питање. Погледајте америчке универзитете, све чешће су студенти на улицама, тражећи да се реши палестинско питање, да се прекине рат у Појасу Газе. Тачно је да међународни односи нису баш засновани на демократским принципима, али јавно мњење је постало веома одлучујући фактор.
Можемо ли да кажемо да је ово време својеврсна историјска прекретница, ако се узму у обзир и политичке, и економске, и технолошке глобалне промене? Да ли ће доћи до стварања мултиполарног света?
Постоји велики број доказа који потврђују то што сте рекли. Чак и они који не желе да виде чињенице, који затварају очи, свесни су да се свет променио и да је у фази транзиције, преласка из једног стања у друго. И те промене наговештавају лепше доба у којима су међународни односи много уравнотеженији. Информатичке технологије, достигнућа у систему информисања и комуникације имају кључну улогу у реализацији те идеје. Појављивање нових сила, нових организација, било регионалних, било међународних, то су све нове покретачке снаге које омогућавају нове услове за стварање нових околности и новог света.
Међу тим организацијама је и БРИКС...
Да, БРИКС је створио један нови хоризонт. За његову пуну реализацију потребно је време, да би то постала организација која ће одиграти праву улогу, али се налази на том путу. Засигурно ће бити суочен с изазовима. Захваљујући тим променама више нема хегемоније и доминације САД. На пример, долар више нема моћ и снагу коју је до пре пар година имао у свету. Када је реч о светским променама и дешавањима, САД су дуго држале прву и последњу реч, а то више није случај и више не могу да постигну све што су пожелеле. И то су све сигнали који нам доносе радосне наговештаје да ће оно што сте споменули бити реализовано. То дете ће се пре или касније родити. Да, ја сам оптимиста!
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала