https://sputnikportal.rs/20240503/jedna-biljka-donosi-zaradu-od-15000-evra-ali-u-srbiji-malo-ko-hoce-da-je-gaji-iako-su-njive-idealne-1171743754.html
Једна биљка доноси зараду од 15.000 евра, али у Србији мало ко хоће да је гаји иако су њиве идеалне
Једна биљка доноси зараду од 15.000 евра, али у Србији мало ко хоће да је гаји иако су њиве идеалне
Sputnik Србија
У Бачком Петровцу се током лета убирају плодови хмеља и то је једина локација на којој ова пољопривредна култура може да се гаји. Прошле године, међутим, њом... 03.05.2024, Sputnik Србија
2024-05-03T22:52+0200
2024-05-03T22:52+0200
2024-05-03T22:52+0200
економија
економија
србија – економија
привреда и пољопривреда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/03/1171743907_0:161:3069:1887_1920x0_80_0_0_639988261b5d36fb9a99af1cd160842b.jpg
Својевремено је на петровачким ораницама под овом биљком било 200 хектара, а у Војводини је заузимао чак 1.500 хектара и имао традицију дугу 250 година.Један од узгајивача хмеља скренуо је пажњу да покрајина сваке године даје субвенције за узгајање овог производа, али да и даље нема заинтересованих, иако није потребно много муке. Када се једном посади корен - ризом на јесен, наредних 15 година више није потребно да се сади, већ само да се сече корен над земљом и на тај начин се изнова покреће производња.Такође, истакао је да је пре неколико година добио финансијски подстицај за подизање стубова, с обзиром на то да је хмељ дугачак и широк, као и да може да достигне невероватну висину од чак шест метара и буде широк исто толико, пошто се обмотава.Многи узгајивачи не продају хмељ, већ га извозе у Немачку, Пољску, Италију и Хрватску, који препознају квалитет, за разлику од домаћих пивара.Српске њиве идеалне за узгојХмељ не воли високе терене, одговарају му влажна клима и ваздух, те најбоље успева када се сади у близини неке воде. Просечан принос хмеља је око две тоне по хектару, а килограм кошта од четири до 20 евра, у зависности од тога да ли се продаје цвет - шишарица или као пелет, који је скупљи, јер представља виши степен обраде.У просеку може да се заради бруто око 15.000 евра, али треба имати у виду да и трошкови производње нису мали, посебно што у хмељарству треба пуно ручног рада, па су сезонски радници неизбежни.За хмељ постоји сигурно инострано тржиште, добра цена и државни подстицаји. Није берзанска роба, а када се гледа зарада узима се десетогодишњи просек, преносе београдски медији.С друге стране, оно што вероватно спутава ратаре да покрену сопствени узгој хмеља јесу велика улагања. На почетку производње треба чак 30.000 до 35.000 евра по хектару. Међутим после тог улагања нема нових, већ само сваке године треба да се одржава нови корен.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
економија, србија – економија, привреда и пољопривреда
економија, србија – економија, привреда и пољопривреда
Једна биљка доноси зараду од 15.000 евра, али у Србији мало ко хоће да је гаји иако су њиве идеалне
У Бачком Петровцу се током лета убирају плодови хмеља и то је једина локација на којој ова пољопривредна култура може да се гаји. Прошле године, међутим, њом је посејано свега десет хектара.
Својевремено је на петровачким ораницама под овом биљком било 200 хектара, а у Војводини је заузимао чак 1.500 хектара и имао традицију дугу 250 година.
Један од узгајивача хмеља скренуо је пажњу да покрајина сваке године даје субвенције за узгајање овог производа, али да и даље нема заинтересованих, иако није потребно много муке. Када се једном посади корен - ризом на јесен, наредних 15 година више није потребно да се сади, већ само да се сече корен над земљом и на тај начин се изнова покреће производња.
Такође, истакао је да је пре неколико година добио финансијски подстицај за подизање стубова, с обзиром на то да је хмељ дугачак и широк, као и да може да достигне невероватну висину од чак шест метара и буде широк исто толико, пошто се обмотава.
„Подстицај ми је добро дошао, добио сам три милиона динара и био заинтересован да се хмељарство обнови. Мада из године у годину све више малих привредника се одлучује за производњу занатског пива и што овде привређују велике индустријске пиваре“,- напомиње један узгајивач.
Многи узгајивачи не продају хмељ, већ га извозе у Немачку, Пољску, Италију и Хрватску, који препознају квалитет, за разлику од домаћих пивара.
Српске њиве идеалне за узгој
Хмељ не воли високе терене, одговарају му влажна клима и ваздух, те најбоље успева када се сади у близини неке воде. Просечан принос хмеља је око две тоне по хектару, а килограм кошта од четири до 20 евра, у зависности од тога да ли се продаје цвет - шишарица или као пелет, који је скупљи, јер представља виши степен обраде.
У просеку може да се заради бруто око 15.000 евра, али треба имати у виду да и трошкови производње нису мали, посебно што у хмељарству треба пуно ручног рада, па су сезонски радници неизбежни.
За хмељ постоји сигурно инострано тржиште, добра цена и државни подстицаји. Није берзанска роба, а када се гледа зарада узима се десетогодишњи просек,
преносе београдски медији.С друге стране, оно што вероватно спутава ратаре да покрену сопствени узгој хмеља јесу велика улагања. На почетку производње треба чак 30.000 до 35.000 евра по хектару. Међутим после тог улагања нема нових, већ само сваке године треба да се одржава нови корен.
