- Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Тајна унутар скривених пространстава Србије: Пронађено огромно винчанско насеље старо 7000 година

CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Археолошко налазиште
Археолошко налазиште - Sputnik Србија, 1920, 10.05.2024
Пратите нас
Српско-немачки тим научника открио је до сада непознато каснонеолитско насеље у близини реке Тамиш у Банату.
Насеље потиче из доба 5400-4400. година пре нове ере, простире се на 13 хектара и упућује на винчанску и на банатску културу тог доба.
Геофизичким снимањем обављеним у марту ове године откривено је насеље код Јарковца у Србији из касног неолита, окружено са четири до шест ровова, уз процену да је велики број кућа тог насеља - спаљен.
На истраживању су заједнички радили Музеј Војводине Нови Сад, Народни музеји Зрањанина и Панчева, заједно са тимом организације "Cluster of Excellence ROOTS" при немачком универзитету Кил.
Откриће до сада непознатог каснонеолитског насеља у близини реке Тамиш у североисточној Србији је од изузетног значаја јер једва да су позната већа каснонеолитска насеља у региону српског Баната, рекао је вођа тима Мартин Фурхолт са Института за праисторијску и протоисторијску археологију Универзитета Кил.
Уз помоћ геофизичких метода, тим је у марту ове године успео да у потпуности мапира њен обим, а паралелно са геофизичким истраживањима Јарковца, немачко-српски истраживачки тим је такође систематски прегледао површине околног подручја у потрази за артефактима.

Винчанско чудо одговара величини 24 фудбалска игралишта

Смештено у Банату, у општини Сечањ, ово неолитско чудо протеже се на отприлике 32 хектара земље, окружено низом јарака, што одговара величини 24 фудбалска игралишта, детаљно је описано у извештају немачког Универзитета у Килу.
Археолог Фун Wилкес објашњава да су слична налазишта одраније позната истраживачима на том подручју Србије, али сама величина и неочекиваност овог открића оставили су целу археолошку заједницу у чуду.
На основу истраживања, процењено је да насеље датира из временског оквира од 5400. до 4400. пре нове ере, чврсто га повезујући с винчанском културом.
Докази упућују на то да су се становници тог насеља бавили земљорадњом, узгајали усеве и бринули се за стоку, укључујући козе и говеда, како би обезбедили егзистенцију.
Истраживања унутар граница насеља открила су трагове прошлог доба, с остацима насеобина и низом артефаката који осликавају живописни портрет живота пре седам хиљада година. Међу откривеним артефактима налазе се посуде и делови изврсно израђене црвенкасто сликане керамике која пружа увид у уметнички израз и материјалну културу Винчанаца.
Археолог Мартин Фурхолт истакао је дубоки значај тог открића, посебно у контексту српског Баната, где су таква експанзивна каснонеолитска насеља реткост.

Миленијумима остало скривено

Међутим, оно што је највише заинтересовало истраживачки тим је чињеница да је то монументално насеље миленијумима остало скривено.
Подстакнути могућностима разоткривања тајни које обавијају ово новооткривено насеље, истраживачи су спремни да започну даља ископавања.
Њихова потрага није усмерена само на дубље увиде у свакодневни живот и социоекономску динамику винчанске културе, већ и на све међуповезаности тог и других насеља распршених по древном крајолику тог подручја, што ће обогатити наше разумевање људске цивилизације у праисторији југоисточне Европе.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала