Вашингтон и Париз, који су у рату најактивнији, нису на истој линији. Камен спотицања је Иран, једна од земаља у Бушовој осовини зла, која је за америчког председника Барака Обаму постала објективни савезник у рату против Исламске државе. Ова стратегија САД, да од непријатеља свога непријатеља прави савезника, ако не и пријатеља, није по вољи француске дипломатије.
Њен шеф, Лоран Фабијус, оптужује Обаму да је сувише благ према Ирану.
„САД су биле на путу да потпишу било шта са Ираном“, пренео је Фабијусов коментар француским парламентарцима добро обавештени недељник Канар аншене.
Шеф дипломатије им је пренео утиске након посете Паризу америчког државног секретара Џона Керија, кога је Обама поставио за главног преговарача са Ираном.
У званичном саопштењу из Ке д'Орсеја, кабинета шефа дипломатије, након сусрета речено је да Кери и Фабијус деле „исту анализу“ када је реч о Ирану. Истина је, међутим, да се разилазе.
Фабијусу је доста Обамине попустљивости
Фабијусу је, како тврди извор Канар аншенеа, доста попустљивости Барака Обаме око нуклеарног наоружања.
„Француска ће се успротивити сувише попустљивом споразуму са Ираном, као што је то учинила 2013. године. Фабијус је то ставио до знања Џону Керију“, преноси лист.
Франсоа Оланд и његов шеф дипломатије не крију од блиских сарадника да рачунају да ће амерички Конгрес спречити Обаму да буде попустљив према Техерану.
Амерички председник сматра да би то отворило нове геополитичке перспективе, у шта Париз не верује.
Шитски Иран је савезник сиријског председника Башара ел Асада у борби против сунитских побуњеника, али и припадника Исламске државе, чијој експанзији је допринео грађански рат у Сирији. Иран наоружава и либански шитски Хезболах који се бори против Исламске државе, покрет који је на листи терористичких организација САД и Израела.
Необична савезништва
Ово није први пут да се Париз и Вашингтон разилазе око Ирана и Сирије. Обама је у августу 2013. године одустао од бомбардовања Сирије након што је Москва убедила Асада да уништи хемијско оружје. Француски председник је сматрао да је изневерен од свог прекоокеанског савезника у тренутку када су Рафали већ били спремни за полетање.
Лист Фигаро је тада писао о необичном савезништву Париза, Јерусалима, Америчког конгреса и заливских монархија.
У покушају да прокрче терен за бомбардовање Сирије, француске дипломате око Оланда су у јулу 2013, уочи сусрета француског председника са лидерима балканских земаља у Словенији, разматрале опцију да Србија послужи као посредник са Русијом.
Из париске перспективе Београд је близак Москви и довољно спреман на сарадњу са Западом да би овакву улогу могао да одигра. Након састанка на Брду код Крања са српским председником Томиславом Николићем, француска делегација је била изненађена што је председник Србије у разговору са Оландом велику пажњу посветио питању Косова. Питање посредништва са Русијом није поменуто.
Француски геостратези у власти су у то време били убеђени да ће Асад завршити као Садам Хусеин или Муамер Гадафи (млађим дипломатама име Слободана Милошевића ништа не говори) уколико негде не побегне.
Тврдој позицији Француске је лични печат дао и француски амбасадор у Дамаску од 2009. године, Ерик Шевалије, који је свесрдно радио на организовању опозиције против сиријског председника.
Шевалије је у новинарским круговима у Француској прозван „Кушнерова беба“, јер је као млад дипломата изашао из његовог шињела, прве кораке на међународној сцени направио је на Косову, где је одмах после НАТО бомбардовања био Кушнеров саветник, у време када је будући француски министар спољних послова крчио себи каријеру у улози првог шефа мисије Уједињених нација.
Након што је повучен из Сирије 2012. године, Шевалије је одликован Легијом части, а прошле године је именован за амбасадора у Катару.
За француски државни врх Асад је и даље диктатор са ким нема разговора, али су у међувремену ипак покушали да успоставе тајне везе са сиријском обавештајном службом, односно са Асадовом политичком полицијом, пише Канар аншене.
Ови покушаји су пропали јер се сиријској страни није свидело што њеног председника у Паризу називају „касапином“.
Лажни гнев
Зато су коментатори протумачили неискреним чуђење и гнев Оланда и премијера Мануела Валса након посете групе француских парламентараца Дамаску у фебруару.
„Реч је о сусрету француских парламентараца за који су сами себе овластили, са диктатором који је проузроковао један од најтежих грађанских ратова последњих година“, изјавио је француски шеф државе, док је Валс говори о „моралној грешци“ парламентараца који су се срели са „касапином“.
Док је Француска званично затворила све дипломатске канале са Дамаском, америчка тајна дипломатија никада није престајала у сиријској престоници.
Жерар Бапт, посланик који је предводио делегацију, објаснио је да био изненађен бројем Американаца које је срео у сиријској престоници, укључујући и бившег генералног тужиоца америчког Врховног суда.
Након јавног ограђивања врха власти и претњи члановима делегације да ће бити суспендовани, тон је спласнуо када је Бапт рекао медијима да је пре пута обавестио Јелисејску палату и Ке д'Орсеј о намерама да обнове контакт са Сиријом.
„Оланд и Валс нису морали да изигравају усплахирене девице када иницијативу посланика одобравају више-мање на десници као и на левици“, рекао је Канару извор из окружења шефа државе.
Дипломатија не служи за пријатеље, приметио је Рено Жирара, новинар листа Фигаро.
