У марту 2014. године, после усласка Крима у састав Русије, Сједињене Америчке Државе, а за њима Европска унија и низ других западних земаља, увеле су санкције против руских чиновника и компанија, а затим и против читавих грана руске привреде. Руска Федерација је заузврат ограничила увоз хране из ових држава.
Александар Стадник је у интервјуу за РИА Новости говорио о томе ко је више оштећен у „рату санкцијама“, коме је он ишао на руку, као и о томе зашто Европљани имају више шанси од Американаца да се врате на руско тржиште.
Од тренутка када су САД увеле санкције против Русије прошло је нешто више од годину дана. Како оцењујете њихов резултат на билатералну трговину?
— Ма колико чудно звучало, ограничавајућа дејства дала су супротан ефекат. Према резултатима за 2014. годину, обим руско-америчке робне размене, без обзира на санкције, увећан је за 5,6 одсто и достигао је 29,2 милијарде долара, сведоче подаци Федералне царинске управе Русије. Притом је скок забележен управо на рачун америчког извоза, у нивоу од 18,5 милијарди долара.
Руски извоз у САД смањио се за 4,1 одсто и достигао је 10,2 милијарде долара, што је углавном везано за пад цена наше основне извозне сировине — нафте и нафтних деривата. Негативан салдо Русије у трговини са САД достигао је 7,8 милијарди долара.
Ипак, значај развоја трговинско-економских односа међу нашим земљама одређује се не само апсолутним бројчаним показатељима билатералне трговине, већ и местом и утицајем Русије и САД на глобалне економске процесе.
Испада да је у целини робна размена увећана. Које компаније су у том случају страдале?
— Са руске стране, под санкције потпадају многе компаније које раде у сфери енергетике, финансија, а које такође производе и робу која по мишљењу Американаца може да се користи у нашој војној индустрији.
Али главну штету нашим извозницима чак ни не наносе саме санкције, већ америчка дејства, која се могу окарактерисати само као трговинске баријере. Рецимо, крајем прошле године САД су у једностраном поретку иступиле из Споразума о обустави антидампинг истраге за поједине видове топло ваљаног челика руског порекла под врло натегнутим изговорима. Сада против наших ливаца делују потпуно нетржишне ограничавајуће таксе, које им блокирају приступ америчком тржишту.
Наведени случај није први. Чак пре познатих догађаја у Украјини, дешавали су се случајеви када су поједини високотехнолошки производи руских компанија, које су успешно изашле на америчко тржиште захваљујући између осталог резултатима конкурентних процедура, могли да се нађу на списку ограничења.
Трговинско представништво се, у границама своје компетенције, укључује у регулисање ситуације, радимо у врло тесном контакту са руском Амбасадом у САД. Данас је потребан пажљивији рад на подршци руских бизнис-пројеката у САД.
Број оних који желе да изађу на руско тржиште сада много већи него деведесетих година. Русија је цивилизовани учесник међународних трговинско-економских односа, који поштује норме и правила међународне трговине, прати норме Светске трговинске организације.
Како су мере које је заузврат предузела Руска Федерација утицале на америчке компаније?
— Повратне руске мере су погодиле углавном произвођаче прехрамбене робе. То се посебно види на основу резултата из 2014. године, када је у САД био забележен рекордни род шећерне репе, кукуруза, соје. Аналитичари Међународног савета за житарице (ИГЦ) очекују да ће се удео Русије и САД на светском тржишту житарица маркентишке 2014/15. године помало померити у корист Руске Федерације: са 8 и 28 одсто у сезони 2013/14. на 10 и 25 одсто.
Без обзира на то што наше америчке колеге негирају могућу штету по живинарство, она ипак постоји, пошто је Русија била друго тржиште по обиму за извоз америчке пилетине: према подацима америчке статистике, прошле године су у Русију били извезени пилећи батаци у вредности од 309 милиона долара или седам одсто укупног америчког извоза ове робне групе.
Како према подацима које поседујете насталу ситуацију виде амерички бизнисмени?
— Ставови већине америчких бизнисмена поводом санкција америчке администрације умногоме се подударају и негативног су карактера. Мишљења изнета како на трибинама, тако и у кулоарима форума, углавном су следећа: санкције су незаконите, наносе озбиљну штету не само трговинско-економским односима Русије и САД, већ и негативно утичу на општи развој троговинско-економских веза на глобалном нивоу. Чак и они који се у Америци могу уврстити у „русофобе“ схватају да се са Русијом треба договарати. Ако није пошло за руком да се за 50 година „угуши“ Куба, онда тек Русија… Ми можемо, као опруга, да одскочимо још више ако нас упорно буду притискали.
Постоји мишљење да су санкције у већој мери погодиле европске произвођаче него америчке, што значи да су ограничења повољнија по САД него ЕУ.
— У суштини, постајемо сведоци нове прерасподеле светског тржишта, формирања новог модела односа између водећих држава. Ако се пажљиво погледа, санкције сада више штете Европљанима него Американцима — америчка економија од њих не страда. Овде се САД понашају врло прагматично, све је прорачунато и проверено. Тамо где им тако одговара, праве се изузеци од општих правила.
Пре или касније, амерички и европски планови према Русији добиће различит вектор и САД у својим ограничењима могу да се нађу много „испред“ ЕУ. Ако се узме у обзир број законодавних актова који у САД већ постоје, америчке компаније неће бити слободне у маневрима као што ће то бити случај са европским и губиће своје конкурентне предности у поређењу са Европљанима. Када буду укинуте санкције, већ ће се десити прерасподела учесника тржишта и можда више неће бити могућности за повратак.
Већ сте поменули могућу сарадњу америчких компанија са земљама Евроазијског економског савеза. Колико је данас велико интересовање САД за ову асоцијацију?
— Још у децембру прошле године у Вашингтону је у оквиру Трговачког представништва Русије у САД одржана конференција „Вођење бизниса са Евроазијским економским савезом“. Посебан акценат у оквиру конференције стављен је на тему широких инвестиционих могућности земаља Евроазијског економског савеза. У марту 2015. године одржана је друга оваква конференција, већ под окриљем Европског института у САД, уз учешће представника Јерменије. Као што видите, ова тема веома занима како наше америчке, тако и наше европске партнере.
