Дан Русије један је од најмлађих државних празника у Руској Федерацији. Тог дана, 12. јуна 1990. године, усвојена је Декларација о државном суверенитету Русије. Званични назив „Дан Русије“ усвојен је 2002. године.
Социолози су утврдили да највећи број грађана Русије, њих 57 одсто, сматра да је у реду да се годишњица усвајања Декларације о суверенитету Русије обележава као државни празник, а само осам одсто њих мисли супротно. Они који сматрају да је потребно да се 12. јун обележава као празник објашњавају да тај датум означава формирање савремене Русије (16 одсто), док девет одсто њих наглашава да овај празник изазива осећај патриотизма и поноса.
Противници своју позицију објашњавају на разне начине — једни тај дан доживљавају као корак ка распаду Совјетског Савеза, а други сматрају да је празник недовољно познат. Неки једноставно сматрају да он није потребан, јер има сасвим довољно празника у земљи. Око две трећине учесника анкете могло је прецизно да каже како се зове празник који се обележава у Русији тог дана, а свега 16 одсто није умело да одговори.
Истовремено, први пут откако се врше мерења, односно од 2003. године, приметно се смањио број оних који Дан Русије доживљавају као празнични дан. Од прве анкете до 2011. године, показатељ се кретао у границама од 58 до 73 одсто, после чега је почео да се смањује (2012. и 2013. анкета није вођена). Ове године тај показатељ је 45 одсто.
Порастао је и проценат оних који се према том датуму односе само као према додатном дану за одмор — док је пре четири године такав одговор дало 17 одсто анкетираних, ове године их је чак 42 одсто.
Ослон: Дан Русије не цени се довољно
Без обзира на то, данас, у поређењу с 2003. годином, има више оних који сматрају да је у земљи више грађана који Дан Русије доживљавају као празник, а не само као обичан слободан дан — први показатељ је порастао са 20 на 35 одсто, а други се смањио са 66 на 48 одсто.
Коментаришући ове показатеље, генерални директор Фонда за јавно мњење Александар Ослон је навео да је данас очигледно да се значење овог датума недовољно вреднује, али да је то ипак привремено.
„Ако се тим поводом сретнемо и следеће године, видећемо помак унапред. Претпостављам да ће следеће године проценат оних који ће овај датум сматрати празником бити повећан“, рекао је Ослон.
Анкета је такође показала да огроман број руских грађана без муке може да одговори на питања о државној симболици Русије.
Апсолутна већина испитаника тачно је одговорила на питања о грбу и застави Руске Федерације (86 и 90 одсто). Нешто мање од половине зна и речи и мелодију химне, при чему је најбоље информисана омладина (57 одсто).
Поред тога, нешто мање од четвртине Руса сматра да су симболи Русије застава и грб, за 12 одсто оличење земље је њена химна, а за неке су то народ, Црвени трг, руска природа, култура и друго.
Анкета је спроведена од 20. до 31. маја међу 1.500 испитаника широм Русије.
