Три арапска лидера су прошле недеље посетила Москву — престолонаследник Уједињених Арапских Емирата Мухамед бин Зајед ел Нахјан, јордански краљ Абдулах II и египатски председник Абдел Фатах ел Сиси, док је саудисјки министар спољних послова Адел ел Јубеир боравио у Русији прошлог месеца.
Главни уредник египатског листа „Међународна дипломатија“ Вахил Абдул Магвид у свом чланку истиче да односи између Русије и арапског света улазе у нову фазу сарадње без преседана.
„По први пут, односи Русије и арапских земаља нису у сенци отвореног сукоба или тензија“, нагласио је он и додао да су промене које су се десиле у свету од краја Хладног рата отвориле пут за постепену еволуцију у руско-арапским односима.
Он је истакао и да су превирања у арапским земљама током последње деценије само убрзала тај процес.
„Док неке арапске земље подржавају активнију улогу Москве у решавању сукоба у региону, Русија заузврат тражи да изгради дубље економске и војне везе са арапским светом како би њена економија превазишла последице санкција западних земаља и глобалног пада цене нафте“, додао је он.
Према његовим речима, тренутна ситуација је идеална за развој међусобних односа, а неке земље Москву чак виде као будућу замену за Вашингтон.
Међутим, како каже, и даље постоје озбиљне препреке за ту сарадњу, а главна препрека је „посебан однос Москве и Техерана“.
Према његовим речима односи Русије и арапског света зависиће од тога какву ће улогу Москва одиграти у неким арапским сукобима који директно или индиректно укључују Иран, као и од тога да ли ће Москва моћи да спроведе избалансирану политику у региону.
Он истиче и да је конфликт у Сирији савршен начин да арапске земље тестирају спремност Москве да се дистанцира од Ирана.
Према његовим речима, Русија би могла да одигра главну улогу у сиријској кризи, упркос томе што је њен званичан став нејасан и упркос томе што балансира између разговора у Женеви и отворене подршке Ирану.
„И док многи у арапском свету верују да су односи са Русијом далеко од поузданих, други су пак сигурни да ће се Москва дистанцирати од своје проиранске политике како би унапредила сарадњу са арапским земљама“, закључује Магвид.
