Према подацима Међународног монетарног фонда, Кина је од јануара до маја ове године куповала око 11 тона злата месечно, док је Русија куповала и више од тога — чак 14 тона.
Златне резерве Русије и Кине се увећавају из много разлога, наводи лист, а један од главних је смањење зависности од америчког долара, што је свакако најбитније за Русију.
Кина златним резервама јача своју валуту.
Најкрупнији власници злата и даље су САД, а њихове резерве износе 8.134 тоне, затим следе Немачка са 3.380 тона, ММФ са 2.814 тона, Италија са 2.452 тоне и Француска са 2.436 тона, док Русија и Кина заузимају шесту, односно седму позицију.
Претпоставља се да ће овим темпом Русија и Кина стићи Рим и Париз за отприлике шест година.
Портал такође оцењује да атрактивност злата расте из дана у дан, посебно ако се узме у обзир да су и евро и јапански јен, али и швајцарски франак, ослабили у односу на долар током прошле године.
