У многобројним вестима о потенцијалним будућим гасоводима пуно је недоречених информација, тенденциозних сугестија, па и дезинформација. Најновија тако сервирана информација је вест „Фајненшел тајмса“ да је „Гаспром“ најавио да ће сопственим средствима изградити нови гасовод од Русије до Немачке, у вредности од 11 милијарди долара, након што је, под притиском Пољске, дошло до распада мешовитог предузећа које је требало да ради на изградњи тог гасовода.
О чему се ту заправо ради? Да ли Пољацима „Северни ток 2“ смета због гасовода који преко њихове територије и Белорусије иде ка Европи? Да ли су се они надали да ће једном, ипак, бити изграђен гасовод „Јамал 2“?
Коме ће у Европи, заправо, највише сметати ако „Гаспром“ сав транзит гаса преко Украјине преусмери на Немачку?
Руси су најпре тврдили да ће тотално обуставити транзит гаса преко Украјине. Сада први човек „Гаспрома“ Алексеј Милер тврди да представници те компаније никада нису рекли да ће у потпуности обуставити транзит гаса преко Украјине. Да ли то Руси попуштају?
Колико су реалне шансе да ће се транзит преко Украјине уопште наставити после 2019. године ако знамо да Украјинци одбијају да плате потрошени гас и да покрећу судске спорове против „Гаспрома“?
Северна Европа ће се, у сваком случају, обезбедити довољним капацитетима за снабдевање гасом својих потрошача. Са југом Европе није баш тако. Имају ли балканске земље уопште алтернативу руском гасу?
Какве су шансе за градњу гасовода кроз Црно море до Турске, односно Бугарске?
Где је у целој причи Србија?
Емисију слушајте на таласима Радија Студио Б на фреквенцијама 99,1 мегахерц, 100,8 и 105,4 мегахерца.
