Током кампање кандидат Републиканске партије вређао је не само појединце из Латинске Америке, укључујући бившу мис Универзума Алисију Мачаду из Венецуеле (коју је иначе називао „мис прасица“), већ и целе народе. Трамп је најавио изградњу зида између Мексика и САД, и то о трошку Мексика.
Уругвајски политиколог са универзитета Пенсилваније Гусман Кастро за Спутњик каже да када је реч о Трампу, много више плаши неизвесност, а не оно чиме он прети.
„Једино што можемо да кажемо да је Трамп базирао своју кампању на спектакуларним изјавама. Али његова државна политика је и даље загонетка. Тешко је проценити да ли ће урадити нешто од тога што је најавио у кампањи, јер он ће бити део америчког бирократског система. Ако Трамп буде водио повољну политику према Латинској Америци, ја ћу то протумачити као случајност“, каже Кастро.
Што се тиче Хилари Клинтон, политички аналитичар каже да упркос томе што су САД водиле империјалистичку политику у Латинској Америци, у време док је Клинтонова била у фотељи државне секретарке, досељеници из тог региона ће ипак гласати за њу, јер традиционално гласају за Демократску партију. Али подршка мањина из Латинске Америке нема никакве везе са спољном политиком САД према тим земљама.
„Док је Клинтонова била на функцији државне секретарке, Америка се директно и индиректно мешала у унутрашње послове латиноамеричких земаља, рецимо Мексика, и то под изговором ’борбе против трговине наркотицима‘. Осим тога, САД су покушале да дестабилизују ситуацију у Венецуели. Клинтонова је подржала државни удар у Хондурасу, који је довео до хаоса. Осим тога, видели смо примере ’активне пасивности‘, на пример, када је почео процес импичмента Дилме Русеф у Бразилу“, истиче Кастро.
„Стога, најбољи сценарио за нас је да будући председник САД уопште не обраћа пажњу на наш регион, јер историја односа са Клинтоновом, као и поруке Трампа, не обећавају нам ништа добро“, закључује он.
