Очигледан несклад, према речима председника и врховног команданта Оружаних снага Русије Владимира Путина, може се надокнади само ако Русија буде користила „мозак“, а војни експерти кажу да би управо вештачка интелигенција могла да има кључну улогу у развоју руске војске.
Тоби Волш, аустралијски професор у области вештачке интелигенције, тврди да данас „један програмер може да контролише целе армије“.
Колико је развој вештачке интелигенције важан за руску армију, говори и чињеница да руске Оружане снаге имају свој Национални центар за управљање одбраном, за кога се верује да је нека врста руског Центра вештачке интелигенције, а такође и развијају „паметно“ оружје и технику: ракете, беспилотне летелице, борбене авионе, тенкове итд.
Оружане снаге Русије су за последњих пет година 11 пута повећале број робота у свом арсеналу, али то не значи да они имају вештачку интелигенцију. Експерти објашњавају да је вештачка интелигенција својство машина и компјутерских програма да самостално решава задатке, доноси закључке и одлуке.
„Не постоји јединствена дефиниција појма вештачке интелигенције. То могу да буду системи за подршку одлучивању, системи аутоматског управљања оружјем итд. Постоји и тумачење да би вештачка интелигенција требало да буде приближно једнака интелигенцији људског ума. Систем који може да замени човека практично не постоји. Рецимо, у руском Националном центру за управљање одбраном постоји веома савремен систем вештачке интелигенције, али он не може да замени човека, већ просто предлаже варијанте дејства, помаже у процени ситуације, даје препоруке. Али то је, свеједно, само приручник. Човек је свакако супериоран у односу на систем вештачке интелигенције. Руски војсковођа Александар Суворов је говорио: ’Чини у рату оно што противник сматра немогућим‘, а вештачка интелигенција, на садашњем нивоу, то не може. То је, узгред речено, и због тога што ми ни данас не разумемо у потпуности како функционише људски мозак, какви су његови алгоритми“, каже за Спутњик пуковник Виктор Мураховски, главни уредник часописа „Арсенал отаџбине“.
Нови руски командни центар, о коме је говорио Мухаровски, представљен је још пре три године. У Центар се слива огромна количина информација, које анализирају компјутерски алгоритми.
Како је својевремено објаснио руски министар одбране Сергеј Шојгу, потенцијал суперкомпјутера тог Националног центра је огроман и има огромне могућности.
Као пример могућности суперкомпјутера, Шојгу је навео способност „машине“ да анализира ситуацију и извлачи закључке, на основу унетих података о прошлим конфликтима, као што је, на пример, операција НАТО-а у Југославији.
„Операција у Југославији. То је велика НАТО-ова операција. Када је концентрисана флота, када су и где су биле инсталиране ракете, на каквом растојању — све се то анализира. И ако сутра из неког сектора стигне информација, машина ће нам рећи: ’Пријатељи моји, са вероватноћом од 90 одсто, ситуација је веома слична оној која се догодила у Србији‘. То, у ствари, значи да постоји претња, да се ситуација каква је била у Србији може поновити и да треба предузети мере“, објаснио је Шојгу.
С друге стране, Мухаровски каже да ће следеће године руске Оружане снаге добити паметан аутоматизовани систем РБ-109А „Билина“, који може сам да проналази циљеве и даје наредбе за сузбијање.
„Од 2018. године, војска за електронско ратовање Оружаних снага Русије добиће систем ’Билина‘, који је у стању да сам анализира борбену ситуацију и бира методе сузбијања непријатељских сигнала — то и јесте вештачка интелигенција, јер има систем за подршку у доношењу одлука, базиран на огромном људском искуству. Али, ’Билина‘ не може сама да доноси одлуке и нико то не би дозволио. Свеједно, одлуке доноси човек, а тај систем ће само да предлаже варијанте“, објаснио је војни експерт.
Како истиче Мухаровски, данас се много тога назива вештачком интелигенцијом, а заправо то није.
„У тенку ’Армата‘ постоје аутоматизовани системи — на пример, аутомат за праћење циљева, али то није вештачка интелигенција. Западни медији су писали о томе да Русија прави крстареће ракете, које могу да анализирају информацију са радара и доносе одлуке о висини, брзини и правцу свог лета. Можда је модерно да се то назива вештачком интелигенцијом, али ако јесте како они тврде, онда смо ми имали ракете са вештачком интелигенцијом још у совјетско време, и то на противбродским ракетним системима ’Гранит‘, који су на основу процене радарских података, типова бродова и других информације ’укључивали‘ раније инсталиране алгоритме и одређивала правац и висину лета“, каже Мухаровски.
После „Гранита“, руска Ратна морнарица је добила и најмодерније паметне ракете типа „Оникс“, које уништавају непријатеља сопственим „умом и сналажљивошћу“.
Осим тога, руски произвођачи оружја и војне технике обећавају и беспилотне летелице, које ће бити опремљени вештачком интелигенцијом.
Већ сада постоји софтвер који омогућава да се истовремено руководи групом од шест дронова. У перспективи ће „рој беспилотних летелица“, по речима конструктора, нападати непријатељске авионе, хеликоптере и крстареће ракете.
„Уралвагонзавод“, произвођач најнапреднијег руског тенка „Армата Т-14“, својевремено је најављивао да има у плану производњу армије борбених робота. Према њиховим наводима, то ће бити велики корак ка машинама којима ће управљати вештачка интелигенција.
Потпредседник руске Владе задужен за одбрамбену индустрију Дмитриј Рогозин раније је изјављивао да ће руској војсци све мање бити потребни тенкисти, а све више играчи компјутерских видео-игара.
С друге стране, Русија је нови борбени авион Су-35 већ опремила блоком са вештачком интелигенцијом, па овај ловац може истовремено да обухвати и проанализира шест циљева у истом тренутку.
Руски медији су летос писали и о новом руском ловцу-пресретачу, који ће моћи да лети у свемир и да се креће без пилота. Пројекат под називом ПАК ДП (перспективни авијациони комплекс пресретача дугог домета) у медијима је добио назив МиГ-41, а очекује се да у пракси замени пресретач МиГ-31.
Авион ће имати, како се наводи, ново оружје, нове брзине и нови оперативни домет, а биће искоришћене сасвим нове технологије за лет у арктичкој зони.
Авион је и даље у фази развоја, али би могао да уђе у производњу средином 2020-их, а након тога ће бити развијен и беспилотни пројекат.
Авион ће моћи да лети брзином четири пута већом од брзине звука, а ако достигне ту брзину, како наводе експерти, вероватно ће бити опремљен и контролним системима вештачке интелигенције, како би пилоти могли да се носе са екстремним условима летења.
С друге стране, истраживачи признају да би слање робота у рат могло да донесе позитивне резултате, јер би то смањило људске жртве, мада многи упозоравају и на опасне последице које носе савремене технологије.
У оружаним снагама и снагама за специјалне намене, функције савремених робота се у основи своде на постизање три циља: извиђање, деминирање и борбену употребу. Временом ће се, како тврде конструктори, повећати број задатака додељених роботици.
Иначе, још крајем прошле године су високи амерички војни званичници саопштили да је оружани сукоб са Кином или Русијом „практично гарантован".
Према њиховом мишљењу, он ће бити брз, смртоносан и најмасовнији за последњих 60 година.
Развијајући тему међународног оружаног сукоба, генерал-мајор Вилијам Хикс навео је да ће вештачка интелигенција и аутоматизовани системи управљања разним врстама наоружања убрзати ток будућих војних сукоба.
Генерал је додао да су технолошка достигнућа Русије и Кине приморале Белу кућу да се припреми за „војна дејства таквих размера, са којима се копнена војска САД није суочила још од времена Корејског рата“.
Руски председник је, с друге стране, изјавио да се Русија неће ослањати на „војне мишиће“ и да неће бити увучена у економски исцрпљујућу и неразумну трку у наоружавању, али је исто тако јесенас рекао и да ће онај „ко овлада вештачком интелигенцијом бити господар света“.
