Није ни НЛО, ни торнадо: Чаробна поларна светлост у Финској

Пратите нас
Финска је једно од најбољих места на свету за посматрање поларне светлости. Сезона за посматрање Ауроре бореалис почиње крајем августа, када ноћи постају тамније, и траје до почетка априла, када ноћи постају светлије.

Што се више удаљавате од градске расвете, то боље. Тако су исконски простори финске Лапоније најбоље место за проматрање овог задивљујућег феномена.    

© REUTERS / Alexander KuznetsovПоларна светлост (лат. aurora polaris) је светлење ноћног неба, обично у поларним зонама.
Ни НЛО ни торнадо: Мистериозна поларна светлост у Финској - Sputnik Србија
1/10
Поларна светлост (лат. aurora polaris) је светлење ноћног неба, обично у поларним зонама.
© REUTERS / Alexander KuznetsovНа северу се назива аурора бореалис (лат. Aurora borealis), а када се јави на Јужном полу аурора аустралис (лат. aurora australis). Пошто су обе ауроре истог порекла научници појаву називају 'поларна аурора' ("aurora polaris" - лат. северна зора).
Ни НЛО ни торнадо: Мистериозна поларна светлост у Финској - Sputnik Србија
2/10
На северу се назива аурора бореалис (лат. Aurora borealis), а када се јави на Јужном полу аурора аустралис (лат. aurora australis). Пошто су обе ауроре истог порекла научници појаву називају 'поларна аурора' ("aurora polaris" - лат. северна зора).
© REUTERS / Alexander KuznetsovИме 'северна зора' је настало од утиска који се стиче при појави ауроре, посебно гледано из Европе - на северном хоризонту се указује црвенкаста светлост као, на истоку, у зору, пред излазак сунца.
Ни НЛО ни торнадо: Мистериозна поларна светлост у Финској - Sputnik Србија
3/10
Име 'северна зора' је настало од утиска који се стиче при појави ауроре, посебно гледано из Европе - на северном хоризонту се указује црвенкаста светлост као, на истоку, у зору, пред излазак сунца.
© REUTERS / Alexander KuznetsovДанас је познато да аурору изазивају електрони са енергијама у опсегу 1-15 keV, тј. електрони који су убрзани напоном од 1000 V до 15.000 V. Светлост настаје када се ти електрони сударају са атомима у горњим слојевима атмосфере, обично на висинама 80-150 km.
Ни НЛО ни торнадо: Мистериозна поларна светлост у Финској - Sputnik Србија
4/10
Данас је познато да аурору изазивају електрони са енергијама у опсегу 1-15 keV, тј. електрони који су убрзани напоном од 1000 V до 15.000 V. Светлост настаје када се ти електрони сударају са атомима у горњим слојевима атмосфере, обично на висинама 80-150 km.
© REUTERS / Alexander KuznetsovУ светлу преовлађује емисија атомског кисеоника - зеленкаста линија на 557,7 nm и (нарочито код електрона ниже енергије и на већим висинама) тамно црвена линија на 630,0 nm. Обе линије потичу од забрањених прелаза атомског кисеоника са енергијских нивоа који су (у одсуству судара) стабилни чиме се објашњава споро паљење и гашење (0,5 - 1 s) аурориних зракова.
Ни НЛО ни торнадо: Мистериозна поларна светлост у Финској - Sputnik Србија
5/10
У светлу преовлађује емисија атомског кисеоника - зеленкаста линија на 557,7 nm и (нарочито код електрона ниже енергије и на већим висинама) тамно црвена линија на 630,0 nm. Обе линије потичу од забрањених прелаза атомског кисеоника са енергијских нивоа који су (у одсуству судара) стабилни чиме се објашњава споро паљење и гашење (0,5 - 1 s) аурориних зракова.
© REUTERS / Alexander KuznetsovМноге друге спектралне линије такође су заступљене, нарочито оне молекулског азота, и оне се пале и гасе много брже, откривајући прави динамички карактер аурора.
Ни НЛО ни торнадо: Мистериозна поларна светлост у Финској - Sputnik Србија
6/10
Многе друге спектралне линије такође су заступљене, нарочито оне молекулског азота, и оне се пале и гасе много брже, откривајући прави динамички карактер аурора.
© REUTERS / Alexander KuznetsovАуроре такође могу да се опазе у ултраљубичастом (UV) делу спектра, што се посебно добро региструје из свемира (али не и са земље јер атмосфера апсорбује UV зраке). Свемирска сонда „Полар“ је регистровала аурору чак и у подручју X-зрака.
Ни НЛО ни торнадо: Мистериозна поларна светлост у Финској - Sputnik Србија
7/10
Ауроре такође могу да се опазе у ултраљубичастом (UV) делу спектра, што се посебно добро региструје из свемира (али не и са земље јер атмосфера апсорбује UV зраке). Свемирска сонда „Полар“ је регистровала аурору чак и у подручју X-зрака.
© REUTERS / Alexander KuznetsovАурора се јавља или као „дифузно светљење“ или као „завеса“ која се шири у правцу исток-запад. Понекад се образују „мирни лукови“ а некада се светлост непрекидно мења на небу („активна аурора“).
Ни НЛО ни торнадо: Мистериозна поларна светлост у Финској - Sputnik Србија
8/10
Аурора се јавља или као „дифузно светљење“ или као „завеса“ која се шири у правцу исток-запад. Понекад се образују „мирни лукови“ а некада се светлост непрекидно мења на небу („активна аурора“).
© REUTERS / Alexander KuznetsovСвака завеса се састоји од бројних паралелних зракова, усмерених у правцу локалног магнетног поља што наводи да је аурора условљена Земљиним магнетским пољем.
Ни НЛО ни торнадо: Мистериозна поларна светлост у Финској - Sputnik Србија
9/10
Свака завеса се састоји од бројних паралелних зракова, усмерених у правцу локалног магнетног поља што наводи да је аурора условљена Земљиним магнетским пољем.
© REUTERS / Alexander KuznetsovПојава поларне светлости везана је за магнетне буре које су опет повезане са једанаестогодишњим циклусом активности сунчевих пега. Такође је уочено да до геомегнетних бура најчешће долази у време равнодневице, дакле у рано пролеће или јесен што је помало загонетно јер активност на половима нема много везе са годишњим добима.
Ни НЛО ни торнадо: Мистериозна поларна светлост у Финској - Sputnik Србија
10/10
Појава поларне светлости везана је за магнетне буре које су опет повезане са једанаестогодишњим циклусом активности сунчевих пега. Такође је уочено да до геомегнетних бура најчешће долази у време равнодневице, дакле у рано пролеће или јесен што је помало загонетно јер активност на половима нема много везе са годишњим добима.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала