Руски експерти објашњавају да ће за Русију бити добро ако у ЕУ дође до промена које траже десничарске партије и ако ЕУ постане флексибилнија, с обзиром на то да европски центристи, који су данас на челу ЕУ, нису градили задовољавајуће односе са Русијом.
Према њиховом мишљењу, ако у Италији, Француској и неким земљама на власт дођу десничари и евроскептици, који углавном подржавају дијалог с Русијом, може се очекивати стварање коалиције која жели да преиспита односе с Москвом.
Експерти сматрају да би Европа коначно требало да престане да следи курс који им намећу САД и изражавају наду да би антируски напади, притисци и провокације могли да ослабе.
Руски аналитичари такође оцењују да су резултати били прилично предвидиви и очекивани — десничарске странке су ојачале своје позиције, а оне мејнстрим странке које су остале на власти углавном су показале низак резултат.
После тродневног гласања, излазне анкете показују значајан раст десничарских, зелених и евроскептичних странака, док су центристичке странке претрпеле снажан ударац.
Подсећајући да је према последњим подацима гласало 50,5 одсто бирача, што је највећа излазност у последње две деценије, експерти објашњавају да је прилично висока излазност овог пута повезана са жељом бирача да утичу на кризу у ЕУ.
„Врло висока излазност. Ако се не варам, она је највећа у последњих 20 година. Генерално, од тренутка директних избора у Европски парламент 1979. године, одзив је стално опадао и ово су први избори у историји, када је излазност почела да расте у односу на претходне изборе. То јест, на претходним изборима, ако се не варам, излазност је била 43 одсто, а сада је већа од 50 одсто. Сматрам да је за све крив ’брегзит‘, јер је ова прича о дугим и тешким преговорима Велике Британије о изласку из ЕУ, детаљно праћена у европским медијима, а обични европски гласачи који томе никада нису придавали велики значај сада су се заинтересовали за своју националну политику, почели су више пажње да обраћају на Европу и, сходно томе, изашли су на европске изборе, схватајући да је та прича са ’брегзитом‘ веома озбиљна“, каже за Спутњик руски политиколог Станислав Бишок.
Експерт напомиње да су само делимично тачне тврдње да су Европљани овог пута у великом броју гласали јер су схватили да би негласањем на изборима за Европски парламент могли да изгубе свој национални интерес унутар ЕУ.
„Донедавно није било јасно у чему се састоји национални интерес, зато што није само нама у Русији, него и значајном броју Европљана нејасно како функционише Европска комисија, ко је председник Европске комисије, какву он улогу игра, какав је однос председника Европске комисије и председника Француске, на пример, ко је од њих на вишој позицији. У том смислу, та прича о расту евроскептицизма у Великој Британији, и не само тамо, повећала је интересовање обичних Европљана за Европски парламент и многи су заиста помислили да својим гласањем могу имати неки утицај на позиционирање своје земље у оквиру велике Европе“.
Бишок напомиње да је у новом саставу ЕП десничарских партија више, али да се већина њих, ипак, залаже за очување Европске уније, те да се апсолутно не може говорити о распаду ЕУ.
„Ја бих чак рекао да је ојачало крајње десно и крајње лево крило, зато што су огроман проценат заузеле зелене партије, а не треба заборавити да се Зелени не залажу само за дрвеће, већ пре свега за отварање граница, за пријем миграната, укључујући и нелегалне. Просто речено, они су ојачали и притом су ослабили центристичке партије — Европска народна партија и Социјалдемократе, на којима је до недавно почивала сва коалициона политика Европског парламента. У принципу, они ће моћи да спроводе исту политику коју су водили. Јасно је да се екстремна десница и екстремна левица не разматрају као коалициони партнери, али такви центристи или десничарски и левичарски центристи могу ући у ову коалицију“, сматра Бишок.
