Изложбу, састављену од 12 целина, чини богата архивска грађа, уметничка дела великана српског реализма Уроша Предића и СтеванаТодоровића, као и велики број оригиналних издања.
Експонати су из фондова Народног музеја у Београду, Музеја града Београда, Архива Србије, Музеја науке и технике, Народне библиотеке, Библиотеке града Београда, Универзитетске библиотеке, Музеја спорта, Црвеног крста Србије, Музеја за историју фармације, као и Архива и Библиотеке САНУ.
Хирург који је радио на културном уздизању Србије
По образовању доктор медицине и први Србин специјалиста хирургије, Владан Ђорђевић је остварио значајна постигнућа у области здравства и медицине, али је, као припадник генерације романтичара, рад на културном уздизању Србије сматрао својом дужношћу према отаџбини.
Био је први Србин лекар који се бавио експерименталним радом у медицини.
Иницирао је стварање Српског лекарског друштва (1872) и Српског друштва Црвеног крста (1876), основао је и уређивао први српски стручни медицински часопис и био први историчар српске медицине.
Као војни лекар био је начелник Санитета Врховне команде у ратовима, први професор хигијене у Артиљеријској школи (претеча Војне академије), потом начелник и реформатор грађанске здравствене службе и творац првих системских здравствених закона.
У својству председника Београдске општине, започео је комунално уређење престонице и основао Ново гробље.
Председник Владе и писац
Био је активан у политичком животу Србије од краја седамдесетих година 19. века, прво као владин повереник и посланик у Народној скупштини, потом као министар просвете и црквених дела и заступник министра народне привреде, краљевски изасланик у Атини и Цариграду, и коначно и председник Владе.
На пољу књижевног стваралаштва, оставио је многобројна дела – приповетке, драме, романе и мемоаре. Био је један од зачетника сеоске и путописне новелистике, драмски писац, хроничар и историограф.
Библиографија Владана Ђорђевића броји више од 500 јединица, а његов часопис „Отаџбина“ био је најбољи часопис за књижевност, науку и културу у другој половини 19. века.
Радимо!
У својој 25. години изабран је за редовног члана Српског ученог друштва, а 1892. године за правог члана Српске краљевске академије.
Живот је проживео у складу са личним мотом: Laboremus! (радимо).
Изложба коју реализује ауторски тим на челу са ауторком изложбе и каталога Јеленом Јовановић Симић има за циљ да путем докумената, рукописа, преписке, уметничких дела и фотографија, широј јавности представе изузетну личност Владана Ђорђевића, неуморног ствараоца и родољуба.
