Перформанси с почетка каријере Драгане Жаревац, уметнице познате углавном по видео-раду, остали су незабележени и незапамћени. Сада, после четири деценија рада, са кустосом Слађаном Петровић Варагић, она враћа поглед уназад и кроз путовање у прошлост покушава да испита садашњи тренутак.
„Три перформанса настала од 1979. до 1986. године поновила сам у просторима где сам их оригинално радила, у СКЦ-у и у галерији ШКУЦ у Љубљани. Међутим, ти радови добијају нови контекст јер су оригинално били стварани у време када је постојала Југославија са јаком мрежом културних повезаности. Ми сада исте радове правимо прелазећи државне границе и они добијају други политички и социјални смисао“, објашњава Драгана Жаревац.
Студентски културни центар — звук гласова бившег живота
Сећајући се некадашњег Студентског културног центра у ком је и сама излагала, Драгана објашњава да јој је СКЦ био друга кућа у којој је дошла у додир са огромним знањем, а и светски признати уметници кретали су се у том простору. Она каже да и данас чује звук гласова који су одзвањали простором СКЦ-а пре тридесет година.
„Ипак, гласови бившег живота који смо звали Југославија губе се у еху простора и схватам са ове дистанце да је незамислива животност и огромна креативност која се дешавала у тој установи била јединствена.“
Галерије за време пандемије постају надреални простор
Слоган овогодишњег издања фестивала „Les Instants Video“ на којем ће бити представљен и Драганин рад „Баланс“ гласи: „Смрти, живот те вреба!“, а приказаће 17 видео-инсталација, 14 изложених пројекција, 76 филмова и 12 видео-поема. Како наводе организатори, ова изложба одвија се у надреалном простору, јер ће због карантина услед пандемије радови бити изложени, само нико неће моћи да их види.
„Мене то асоцира на изложбу Мише Савића у кружном простору у СКЦ-у који се зове Диванхана, тако што је кружне зидове облепио партитурама. Међутим, простор је био закључан. Тако смо ми дошли на отварање изложбе, а у ствари смо чучали испред врата. Једино што смо могли да видимо биле су фотографије изложбеног простора. Миша Савић је говорио да је идеја лепша од стварности. Овај фестивал на занимљив начин понавља ту ситуацију“, каже уметница.
Фестивал „Les Instants Video“ је један од најстаријих и најугледнијих видео-фестивала у Француској и ово је његово тридесет треће издање. Седиште фестивала је у Марсеју, али бројни пратећи програми одржавају се у Луки (Италија), у Казабланки (Мароко) и другим местима. Драгана Жаревац је 2000. године, уз подршку дистрибутерске куће Ер Екскиз (Heure Exquise) из Лила, добила прилику да уреди један сегмент фестивала и представи избор видео-радова из Србије.
