Своја дела приказаће уметници и уметнице из Србије, Белорусије, Јапана, Индије, Норвешке, Италије, Француске, Пољске, Холандије и Словеније.
Прву награду добила је Алена Андрушчанка из Белорусије, другу Јасунори Кинукава из Јапана и трећу Сањај Кумар из Индије.
У жирију су били Љиљана Тешић, Весна Тодоровић, Гордана Петровић, Стефан Бошков и Марко Калезић.
Изложба ће обухватити литографије настале у протекле две године, а на њима се може видети разноликост поетика, школа, праваца и приступа уметности штампања са литографског камена - дела настала на различитим крајевима света.
Литографија омиљена током 19. и 20. века
У тексту каталога Весна Тодоровић подсећа да литографија припада породици равне штампе, уз читав век млађу и све присутнију алграфију.
„Својим почецима, попут већине старијих сестара из регистара високе и дубоке штампе, везује се за штампарство, и убрзо, примену налази у изради плаката и сваковрсног рекламног материјала. Убрзо након проналаска, те 1796. године, њених богатих могућности постају свесни велики сликари, попут Тулуз Лотрека и Домијеа, остављајући у светско наслеђе изузетне плакате и карикатуре“, пише Весна Тодоровић.
Захваљујући хемијским својствима поступка, који омогућавају пуну слободу потеза четком и бојом по подлози - у чему се огледа несумњива блискост са сликарским приступом – литографија постаје омиљена и међу другим, веома познатим уметницима 19. и 20 века.
„Особености литографског поступка током два века постојања доживљавају извесне метаморфозе, сходно потребама времена, али и човековог радозналог духа. Најпре се ради лакшег руковања, камена матрична подлога замењује алуминијумском или цинканом плочом. Потом се у ликовно писмо и технолошку обраду уводи и фотографија - ваља рећи, веома успешан спој“, објашњава ауторка каталога.
Београдско бијенале литографије - ретка појава у свету
Београдско бијенале литографије, које је 2018. покренуо др Марко Калезић, према речима Весне Тодоровић, спада у ретке појаве у свету, чиме се попуњава извесна, готово неправедна празнина пред техником, која омогућује раскошан дијапазон ликовног изражавања.
Весна Тодоровић истиче да овогодишњи изложбени опус, који је одабрала селекторска комисија приказује високе вредности, како саме занатске израде, тако и уметничког израза.
„Читаву изложбену целину одликује свежина, животни елан, очекивана разноликост, добро а често и веома темељно промишљање изабраних тема, било на мисаон или емотиван начин. Присутне су животност и искреност, у великом броју случајева изразита смисаона оригиналност, али и оригиналност композиционе поставке и њеног семантичког слоја. Изнад свега, драгоценост представља присуство истраживачког набоја у начинима грађења феномена ликовности и светлосних ефеката“, наведено је у каталогу изложбе.
Прочитајте још:
