Он сматра да те рестриктивне мере изненађују својом апсурдношћу.
С једне стране, Железњак је истакао да санкције против два физичка лица и четири компаније покрећу на размишљање да су канадске власти некако морале да покажу „старијем брату“, Сједињеним Америчким Државама, спремност да подрже антируску кампању.
„С друге стране, требало би анализирати да ли је овај антируски маневар облик нелојалне конкуренције који толико воле да примењују амерички суседи“, додао је политичар.
Према његовим речима, Торонто се у својој спољној политици увек осврће на Вашингтон, а посебно када се то тиче сарадње са Русијом.
„На велику жалост, антируским деловањем Канада не само да отежава развој сарадње с нашом земљом, већ и показује одсуство суверенитета у питањима спољне стратегије, слепо угађајући америчким властима“, нагласио је Железњак.
Антируске санкције Аустралије
Истовремено, кримски сенатор и члан Одбора за међународне односе Савета Федерације Русије Сергеј Цеков прокоментарисао је санкције које је Аустралија увела против четири руске компаније и једног физичког лица због изградње Кримског моста, рекавши да санкције против Москве „штанцују из године у годину“ већ седам година.
„Знамо да је својевремено 41 земља увела санкције против Русије. Већ седам година је прошло, али оне настављају санкциону политику. Међу тим земљама се истичу Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Канада и Аустралија, али и друге земље Европске уније и оне које су се придружиле ЕУ“, рекао је Цеков у разговору за „РТ“.
Како је рекао, није први пут да се уводе ограничавајуће мере против оних који су изградили Кримски мост и да тренутна ситуација одлично карактерише успостављену међународну заједницу, укључујући Аустралију.
„Ето такав је данас ниво разумевања демократских вредности и питање поштовања људских права на одређеној територији“, закључио је сенатор.
Подсетимо, после Канаде и Аустралија је проширила санкције Русији због Крима. Та земља је увела финансијске санкције и забрану путовања једном руском држављанину и четири руске компаније које су повезане са изградњом и експлоатацијом железничког дела Кримског моста.
Крим је ушао у састав Русије у марту 2014. године, након референдума одржаног после државног преврата у Кијеву. За уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто гласача Севастопоља. Украјина и даље сматра Крим својом привремено окупираном територијом. Према речима председника Русије Владимира Путина, питање Крима је затворено.
Прочитајте још:
