На једној старој приватној фотографији из 1958. године види се управо један такав аутобус, паркиран усред Београда.
Делује скоро па карикатурно из данашње перспективе, и невероватно – старински бус са огромним натписом: Лондон – Бомбај. Али, оно што ми данас доживљавамо на слици као олдтајмер, некада је то био сасвим обичан аутобус, пише портал „Калдрма“.
Друго, у питању је време процвата друмског саобраћаја и још увек недовољно приступачног и развијеног авионског. Луксуз је био и послати коверту на којој пише „авионом“, а не укрцати се на тако далек пут ваздушном линијом. Друга опција био је поморски пут…
Београд заиста јесте био пролазна тачка најдужих аутобуских линија на свету, које су повезивале Велику Британију и Индију. О томе сведоче историјски подаци, премда се као одредиште чешће спомиње Калкута, али на сликама се виде слични аутобуси и то са логом истог превозника „Индијаман“.
Ови аутобуси возили су све до краја седамдесетих година, када се у Азији дешавају велике промене које друм чине све опаснијим местом, као што су Иранска револуција или рат у Авганистану.
Најдуже аутобуске линије, које су постојале од педесетих година, од Британије до Индије тако су ишчезле.
Данас, слике људи који се укрцавају у аутобус који личи на градски, а преваљује и 32.000 километара делују невероватно, баш као што невероватно изгледају ти исти аутобуси усликани у Београду док „одмарају“.
Наравно, унутра је морало бити довољно места, па се уместо педесетак клацкало свега двадесетак путника. Било је и то скупо, али далеко приступачније од авиона.
Путовало се преко Француске, Италије, Југославије, Бугарске, Турске, Ирана и Пакистана.
То је, у ствари, био, „Оријент експрес“ али на четири точка.
У неким аутобусима било је довољно места за спавање, а нека путовања захтевала су, ипак, спавање у хотелима. Али, копнени пут подразумевао је и границе, бројне визе, па су тако путници уз пасош морали да припреме и чак 10 фотографија.
Ову новотарију у интерконтиненталном путовању увео је управо споменути „Индијаман“, али у наредним годинама оператера је био све више.
Једна од линија за Индију је повремено скретала са главне руте и ишла чак кроз Црну Гору.
Уопште није било необично срести аутобусе на овом бесконачно дугом путу, како успавано тумарају Шумадијом, па зађу у Сићевачку клисуру и наставе даље ка далекој Турској, и још даље… Морао је тај исти аутобус да превали опасне литице Арарата, пустиње Ирана…
Нажалост, остало је забележено и то да је у једном таквом аутобусу у судару код Лапова 1969. године погинуло чак 19 студената из Велике Британије који су кренули на „хипи авантуру“. Судбина их је ипак зауставила у Србији, заувек.
Прочитајте још:
- Кинески сан на Новом путу свиле (фото)
- Три минута архитектонског чуда: Фасцинантан 3Д снимак најдужег моста у Русији и Европи
- Транссибирска железница, бајка дуга десет хиљада километара