https://sputnikportal.rs/20211113/dostojevski--duboka-tajna-koju-odgonetamo-dva-veka-i-orbita-kulture-1131504349.html
Достојевски – дубока тајна коју одгонетамо два века I Орбита културе
Достојевски – дубока тајна коју одгонетамо два века I Орбита културе
Sputnik Србија
Фјодору Михаиловичу Достојевском, писцу који као мало ко представља темељну вредност човечанства и данас, два века од његовог рођења, посвећено је специјално... 13.11.2021, Sputnik Србија
2021-11-13T10:00+0100
2021-11-13T10:00+0100
2021-11-13T10:03+0100
подкаст
култура
орбита културе
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/0c/1131529068_0:306:1401:1094_1920x0_80_0_0_b5817eb3078f48471e97fd5db60950c4.png
Орбита културе 13. 11. 2021.
Sputnik Србија
Орбита културе 13. 11. 2021.
О овом руском генију чијим се делом већ готово два века баве различите научне дисциплине – од филозофије, религије, антропологије, до естетике и књижевно-теоријске мисли, написана је цела једна обимна библиотека књига која премашује обим књижевног опуса самог Достојевског.Какве је тајне Достојевски понео са собом и можемо ли и ми, уколико покушамо да их одгонетнемо, умањити број наших неспоразума и спорова са собом и са светом, каква значења данас, два века од пишчевог рођења, имају његове пророчке речи, може ли се ставарти књижевност која је имуна на утицај идеја Фјодора Достојевског – нека су од питања о којим разговарамо с универзитетским професором Соњом Томовић Шундић.О утицају који је Достојевски извршио на руску али и на светску књижевност, као и о снази тих утицаја разговарамо са Корнелијом Ичин са Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду.Да ли је писац „Понижених и увређених“ био довољно инспиративан за филм, колико су његове идеје обликовале уметнички поглед на свет неких од највећих светских филмских стваралаца – за Орбиту објашњава професор и теоретичар филма Властимир Судар.Како се сложени романи са мноштвом ликова и унутрашњих монолога адаптирају за позоришну сцену, како се ради драматизација романа какви су „Браћа Карамазови“, „Злочин и казна“ или „Зли дуси“, као и да ли је Достојевски подесан аутор за театар – о томе разговарамо са Татјаном Мандић Ригонат, позоришном редитељком која је урадила драматизацију и режију „Злих духова“, представе која се већ годинама са успехом изводи на сцени Народног позоришта у Београду.Шта психологија и психијатрија дугују Достојевском, како су његова „проклета питања“ објашњена и обрађена у овим дисциплинама којима је дубоким психолошки нијансирањем својих ликова, дао немерљив допринос – питамо психолога Жарка Требјешанина.Каква је рецепција дела Фјодора Михаиловича Достојевској у српској култури, колико му дугују српски писци, које су се његое идеје посебно примиле на нашем тлу и да ли баш ми, услед историје, данас на посебан начин разумевамо оно што је велики писац казао у историјском говору на отварању Пушкиновог споменика - говорећи о европским вредностима које заговарају руски интелектуалци и оним другим, које произилазе из снаге и ума самог руског народа, како се дакле данас чита тај чувени текст – о томе разговарамо са Гојком Божовићем, књижевним критичаром, поштоваоцем дела великог руског писца.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, орбита културе, аудио
култура, орбита културе, аудио
Достојевски – дубока тајна коју одгонетамо два века I Орбита културе
10:00 13.11.2021 (Освежено: 10:03 13.11.2021) Фјодору Михаиловичу Достојевском, писцу који као мало ко представља темељну вредност човечанства и данас, два века од његовог рођења, посвећено је специјално издање емисије „Орбита културе“.
О овом руском генију чијим се делом већ готово два века баве различите научне дисциплине – од филозофије, религије, антропологије, до естетике и књижевно-теоријске мисли, написана је цела једна обимна библиотека књига која премашује обим књижевног опуса самог Достојевског.
Какве је тајне Достојевски понео са собом и можемо ли и ми, уколико покушамо да их одгонетнемо, умањити број наших неспоразума и спорова са собом и са светом, каква значења данас, два века од пишчевог рођења, имају његове пророчке речи, може ли се ставарти књижевност која је имуна на утицај идеја Фјодора Достојевског – нека су од питања о којим разговарамо с универзитетским професором Соњом Томовић Шундић.
О утицају који је Достојевски извршио на руску али и на светску књижевност, као и о снази тих утицаја разговарамо са Корнелијом Ичин са Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду.
Да ли је писац „Понижених и увређених“ био довољно инспиративан за филм, колико су његове идеје обликовале уметнички поглед на свет неких од највећих светских филмских стваралаца – за Орбиту објашњава професор и теоретичар филма Властимир Судар.
Како се сложени романи са мноштвом ликова и унутрашњих монолога адаптирају за позоришну сцену, како се ради драматизација романа какви су „Браћа Карамазови“, „Злочин и казна“ или „Зли дуси“, као и да ли је Достојевски подесан аутор за театар – о томе разговарамо са Татјаном Мандић Ригонат, позоришном редитељком која је урадила драматизацију и режију „Злих духова“, представе која се већ годинама са успехом изводи на сцени Народног позоришта у Београду.
Шта психологија и психијатрија дугују Достојевском, како су његова „проклета питања“ објашњена и обрађена у овим дисциплинама којима је дубоким психолошки нијансирањем својих ликова, дао немерљив допринос – питамо психолога Жарка Требјешанина.
Каква је рецепција дела Фјодора Михаиловича Достојевској у српској култури, колико му дугују српски писци, које су се његое идеје посебно примиле на нашем тлу и да ли баш ми, услед историје, данас на посебан начин разумевамо оно што је велики писац казао у историјском говору на отварању Пушкиновог споменика - говорећи о европским вредностима које заговарају руски интелектуалци и оним другим, које произилазе из снаге и ума самог руског народа, како се дакле данас чита тај чувени текст – о томе разговарамо са Гојком Божовићем, књижевним критичаром, поштоваоцем дела великог руског писца.
