https://sputnikportal.rs/20220113/kako-je-nastao-trenutni-kalendar-i-gde-su-nestali-dani-1133292068.html
Како је настао тренутни календар и где су нестали дани
Како је настао тренутни календар и где су нестали дани
Sputnik Србија
Најдужа година у историји трајала је 445 дана. То је било 46. године пре нове ере. Тада је римски император Јулије Цезар позвао из Александрије астронома... 13.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-13T15:46+0100
2022-01-13T15:46+0100
2022-01-13T15:45+0100
наука и технологија
час историје
наука и технологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112092/82/1120928200_0:304:2559:1743_1920x0_80_0_0_8c2a9596281532b511ba5f78280d123c.jpg
Због вишка се било накупило 67 дана разлике, које је Сосигеније додао у 46. годину, а потом увео да се сваке четврте године на фебруар додаје још један дан, како не би настајала разлика.После ове јулијанске реформе (назване тако по Јулију Цезару), датуми пролећне равнодневице су били усклађени са Сунчевим кретањем. После ове било је још неколико исправки римског календара, а од цара Константина се користи и подела на дане у недељи.Како се астрономија даље развијала, израчунато је да Сунчева година не траје 365 дана и 6 сати, него 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди (то јест, 11 минута и 14 секунди краће). Зато се од времена Јулија Цезара, до 1582. године, било накупило десет дана разлике.Пошто је прецизан дан пролећне равнодневице пресудан за одређивање датума хришћанског Ускрса (који се одређује као прва недеља после пуног Месеца који пада на или после пролећне равнодневице), папа Грегорије 13 је одлучио да измени дотадашњи јулијански календар.Реформу је извршио језуитски математичар Кристофер Клавијус, који је 1582. годину скратио за десет дана, а уместо да свака четврта година буде преступна, увео је да се године почетка столећа (1700, 1800, 1900) прескачу као преступне три пута, а да свака четиристота година и даље буде преступна, пише портал Наука кроз приче.Због тога се са вековима разлика између јулијанског и грегоријанског календара повећала на 13 дана. Но, десет дана који су папском одлуком избачени из 1582. године остали су једини датуми који се никад нису догодили.Ову реформу нису прихватиле само неке православне цркве, попут Српске православне цркве. Због противљења папској реформи и традицији, српска црква и даље користи јулијански календар, али он сада већ касни 13 дана, тако да српска Нова година долази 13 дана касније. Наш познати научник Милутин Миланковић је на сабору православних цркава понудио решење календара које је тачније од грегоријанског, али ни оно није прихваћено у пракси.
https://sputnikportal.rs/20191117/milutin-milankovic-srbin-ciju-teoriju-amerikanci-nisu-uspeli-da-sruse--1121182208.html
https://sputnikportal.rs/20220107/i-u-rusiji-se-slavi-duplo-stari-kalendar-za-pravoslavne-vernike-stvar-principa-1133109026.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112092/82/1120928200_0:64:2559:1983_1920x0_80_0_0_0d4e0e2a386614c58a97ea074fe771e9.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
час историје, наука и технологија
час историје, наука и технологија
Како је настао тренутни календар и где су нестали дани
Најдужа година у историји трајала је 445 дана. То је било 46. године пре нове ере. Тада је римски император Јулије Цезар позвао из Александрије астронома Сосигенија да унесе исправке у римски календар. Римљани су знали да година траје 6 сати дуже од 365 дана, али су до тада користили календар без преступних година.
Због вишка се било накупило 67 дана разлике, које је Сосигеније додао у 46. годину, а потом увео да се сваке четврте године на фебруар додаје још један дан, како не би настајала разлика.
После ове јулијанске реформе (назване тако по Јулију Цезару), датуми пролећне равнодневице су били усклађени са Сунчевим кретањем. После ове било је још неколико исправки римског календара, а од цара Константина се користи и подела на дане у недељи.
Како се астрономија даље развијала, израчунато је да Сунчева година не траје 365 дана и 6 сати, него 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди (то јест, 11 минута и 14 секунди краће). Зато се од времена Јулија Цезара, до 1582. године, било накупило десет дана разлике.
Пошто је прецизан дан пролећне равнодневице пресудан за одређивање датума хришћанског Ускрса (који се одређује као прва недеља после пуног Месеца који пада на или после пролећне равнодневице), папа Грегорије 13 је одлучио да измени дотадашњи јулијански календар.
Реформу је извршио језуитски математичар Кристофер Клавијус, који је 1582. годину скратио за десет дана, а уместо да свака четврта година буде преступна, увео је да се године почетка столећа (1700, 1800, 1900) прескачу као преступне три пута, а да свака четиристота година и даље буде преступна,
пише портал Наука кроз приче.
Због тога се са вековима разлика између јулијанског и грегоријанског календара повећала на 13 дана. Но, десет дана који су папском одлуком избачени из 1582. године остали су једини датуми који се никад нису догодили.
Ову реформу нису прихватиле само неке православне цркве, попут Српске православне цркве. Због противљења папској реформи и традицији, српска црква и даље користи јулијански календар, али он сада већ касни 13 дана, тако да српска Нова година долази 13 дана касније.
Наш познати научник Милутин Миланковић је на сабору православних цркава понудио решење календара које је тачније од грегоријанског, али ни оно није прихваћено у пракси.