- Sputnik Србија, 1920
РЕГИОН
Најновије вести, анализе и занимљивости из земаља у региону

Северна Македонија бирала између два зла, једно кајање јој не гине /видео/

© AP Photo / Boris GrdanoskiНереди у Скопљу током антивладиних демонстрација
Нереди у Скопљу током антивладиних демонстрација - Sputnik Србија, 1920, 16.07.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Северна Македонија је изабрала између два зла: да не почне преговоре с Бриселом, или да уђе на терен где изгуби свој идентитет. Гласала је за француски предлог за решење спора с Бугарском ради отварања преговора са ЕУ. Шта год урадила, кајаће се, оцењује македонски новинар Бранко Ђорђевски.
Мобилна апликација Sputnik на српском језику - Sputnik Србија
Пратите Спутњик и на летовању

Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com

Прикажи преко целог екранаИзађи из режима целог екрана
У тренутку кад у Скопљу не престају вишедневни протести због тзв. француског компромиса, Ђорђевски каже да су избиле на површину све тешкоће које је македонски народ имао током мукотрпне историје да би сад дошао у апсурдну и контрадикторну ситуацију оспоравања и чак негирања свог постојања, а све због жеље да постане део ЕУ која управо почива на поштовању права на сопствени идентитет.

Тежак избор и непристојна понуда

„С једне стране је искрена тежња Македонаца да уђу у заједницу европских народа а с друге се суочавају с негирањем од стране свог суседа – и све је то спаковано у француски предлог. Међутим, он као и сваки компромис не може да одговори на изазове с којима се суочавамо. И зато та понуда сада представља веома тежак изазов с којим нико није задовољан. У Македонији и највиши државни функционери указују да тај предлог није добар”, објашњава Ђорђевски с којим смо у емисији Свет са Спутњиком разговарали пре него што се Собрање изјаснило за "француски компромис".
Бивши вицепремијер Небојша Човић није изненађен понашањем ЕУ која, како каже, из дана у дан показује “одвратан степен лицемерја”, нарочито на простору Западног Балкана. Он упозорава да Македонија не само да треба да изгуби свој идентитет, него је све што се дешава предигра за даље губљење суверенитета.
„Овде се ради о покушају бугаризације с једне стране, а с друге о покушају албанизације”, сматра Човић, али додаје да Македонци сами треба да одлуче како ће поступити јер се овде о њима ради. За нашег саговорника нема дилеме да ситуација у Северној Македонији показује да на Западу не желе стабилност, мир и развој Западног Балкана, иако су им уста пуна тога, а да је „француски компромис” заправо непристојна понуда.
Ђорђевски додаје да није ни чудо што грађани данима протестују јер су бугарски захтеви врло тешки. Између осталог, македонска страна, набраја он, треба да прихвати да има бугарско порекло, да је македонски језик дијалекат бугарског, а да бугарски грађани треба да уђу у Устав Северне Македоније, као и да буду кориговани македонски уџбеници из историје, те да се чак са споменика избрише формулација о бугарским фашистичким окупаторима.

Тешко до промене Устава

Међутим, како истиче новинар, чак и да се отворе преговори са ЕУ, одмах ће се запети код главног услова, а то је уграђивање Бугара у македонски Устав, за шта нема потребне двотрећинске већине у парламенту.
„То значи да кад преговори почну, кад дође на ред испуњавање почетног услова, он се неће остварити. Може да се изгласа предлог али не и промена Устава“, примећује Ђорђевски
Ако би се чак и обезбедила двотрећинска већина за промену Устава, објашњава даље наш саговорник, доћи ће се на отварање поглавља са спровођењем међудржавног договора са Бугарском а тамо су сви они захтеви који плаше Македонце.
„Ако отворите идентитетска питања, то подразумева да одступите од свог језика, порекла, културе, историјских догађаја, историјских личности... То је оно чега се плаше грађани. И плаше се оног што је ЕУ дала као сигнал тиме што је омогућила да су идентитетска питања, која никад нису била уграђена у процес преговора са ЕУ, сада укључена у тај процес. А једно је кад преговарате о међудржавном спору као што су га имали Словенија И Хрватска око територија, али сасвим је друго кад преговарате око идентитета народа и суштине његовог постојања”, упозорава Ђорђевски.
За Човића је очигледно и да, како каже, срамним притискањем на Македонце Брисел покрива неспособност да дисциплинује своје чланице које су изашле изван аката ЕУ, што је одавно присутан модел.
„У Бриселу су полуге и алати, они само треба да дисциплинују своју чланицу која условљава да се отворе преговори. А можете мислити кад буде затварање поглавља каквих све ту идеја може да буде. То је ревизија историје и то непрекидна, не само на простору Западног Балкана него је и глобални тренд. Више ни фашисти нису фашисти, изгледа да су победници постали губитници и обрнуто. Кад на све то додате факторе вере и верских разлика имате опасан и забрињавајући коктел”, упозорава политичар.
Протест испред Собрања - Sputnik Србија, 1920, 14.07.2022
РЕГИОН
Нови протест у Скопљу: Фон дер Лајенова поручила Македонцима из Собрања - „прихватите предлог“
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала