https://sputnikportal.rs/20220731/sve-manja-zainteresovanost-amerikanaca-za-vojsku-1140553160.html
Све мања заинтересованост Американаца за војску
Све мања заинтересованост Американаца за војску
Sputnik Србија
Све мање Американаца жели да служи у војсци, показују подаци агенција за регрутовање. Најгора ситуација је у копненим снагама, а осећа се дефицит и у... 31.07.2022, Sputnik Србија
2022-07-31T19:21+0200
2022-07-31T19:21+0200
2022-07-31T19:21+0200
свет
свет
сад
свет – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110692/25/1106922549_0:4:1110:628_1920x0_80_0_0_bbbab548a2ab0ee61f00f9be36e5368e.jpg
Још у пролеће агенције за регрутовање саопштиле су да је смањено интересовање америчких грађана за војну службу. За последњих пет месеци Копнене снаге су успеле да реализују свега 23 одсто годишњег плана регрутовања, док су Ваздушне снаге примиле 2.300 кадета мање него у истом периоду прошле године. Дефицит регрута је забележен чак и у флоти. Руководство корпуса морске пешадије морало је да призна да је ова година била најтежа за регрутовање од преласка на професионалну војску, тј. за скоро пола века.Ни новчано стимулисање не помаже да се повећа интересовање за америчку војску: у неким државама агенције за регрутовање предлажу једнократне исплате до 50.000 долара, не узимајући у обзир редовне плате. Међутим, ни то није помогло.Проблем погоршавају социјално-демографске промене у америчком друштву. Од 31,8 милиона америчких грађана старости 17-24 године, само 465.000 је способно за војну службу! Остали не достижу ни минималне услове због алкохолизма, наркоманије, гојазности и бројних проблема са законом. Али ни ових 465 хиљада не жели да се придружи редовима храбрих бранилаца „слободе и демократије“: истраживања јавног мњења америчког Министарства одбране показују да само 11одсто америчке омладине планира да веже своју судбину за војску. Са таквим бројкама, популарност војне службе у Сједињеним Државама током рата у Ираку изгледа недостижно. Шта се десило? Ако млади људи не желе да иду у војску чак ни за издашна социјална давања и новчане бонусе, онда разлог, можда, лежи у друштвено-политичким идеалима? Када држава агресивно намеће друштву такозвану нову етику – ЛГБТ, феминизам, „деколонизацију“ и борбу против „токсичне мушкости“ – не изненађује што се из године у годину смањује број оних који желе да бране такву државу.
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
свет, сад, свет – политика
свет, сад, свет – политика
Све мања заинтересованост Американаца за војску
Све мање Американаца жели да служи у војсци, показују подаци агенција за регрутовање. Најгора ситуација је у копненим снагама, а осећа се дефицит и у најелитнијим јединицама флоте.
Још у пролеће агенције за регрутовање саопштиле су да је смањено интересовање америчких грађана за војну службу. За последњих пет месеци Копнене снаге су успеле да реализују свега 23 одсто годишњег плана регрутовања, док су Ваздушне снаге примиле 2.300 кадета мање него у истом периоду прошле године. Дефицит регрута је забележен чак и у флоти. Руководство корпуса морске пешадије морало је да призна да је ова година била најтежа за регрутовање од преласка на професионалну војску, тј. за скоро пола века.
Ни новчано стимулисање не помаже да се повећа интересовање за америчку војску: у неким државама агенције за регрутовање предлажу једнократне исплате до 50.000 долара, не узимајући у обзир редовне плате. Међутим, ни то није помогло.
Проблем погоршавају социјално-демографске промене у америчком друштву. Од 31,8 милиона америчких грађана старости 17-24 године, само 465.000 је способно за војну службу! Остали не достижу ни минималне услове због алкохолизма, наркоманије, гојазности и бројних проблема са законом. Али ни ових 465 хиљада не жели да се придружи редовима храбрих бранилаца „слободе и демократије“: истраживања јавног мњења америчког Министарства одбране показују да само 11одсто америчке омладине планира да веже своју судбину за војску. Са таквим бројкама, популарност војне службе у Сједињеним Државама током рата у Ираку изгледа недостижно.
Шта се десило? Ако млади људи не желе да иду у војску чак ни за издашна социјална давања и новчане бонусе, онда разлог, можда, лежи у друштвено-политичким идеалима? Када држава агресивно намеће друштву такозвану нову етику – ЛГБТ, феминизам, „деколонизацију“ и борбу против „токсичне мушкости“ – не изненађује што се из године у годину смањује број оних који желе да бране такву државу.
