Свет засад без решења - Зачарани круг насиља на Блиском истоку /видео/
© AP Photo / Ariel Schalit
Пратите нас
Ни најновији египатски предлог за прекид непријатељстава у Гази нема много шанси да успе јер су Израел и Палестинци ушли у зачарани круг насиља – Израелци масакром и етничким чишћењем радикализују Палестинце да узврате новим акцијама, а израелска војска онда то користи као изговор за још жешћи обрачун.
Овако укратко описују тренутну ситуацију у израелско-палестинском сукобу саговорници Спутњика др Слободан Јанковић из Института за међународну политику и привреду и публициста Игор Ивановић.
Како би Израел да реши проблем Газе
Постоји низ начина како Израелци сматрају да треба решити проблем у Гази: Ликуд и остале странке које чине владу верују да је решење да се Израелу прикључи не само Газа него и што већи део Западне обале, како каже Јанковић, по могућству без арапског становништва:
„Главни циљ Израелаца тако није Газа него Западна обала и зато им је потребно да се Арапи радикализују, да доведу до нових напада на израелске грађане, полицију, војнике, а онда да се каже – не можемо више, ово мора да се реши.“
Игор Ивановић сматра да, кад се сагледају сви аспекти, Израел нема морални проблем да протерује Палестинце из Газе, него оперативни – „како да организује њихов стампедо“:
„Мислим да Израел ће овакву политику спроводити у сваком сегменту у ком може то да учини. Ова влада је најрадикалније против Палестинаца.“
Међутим, велико је питање, додаје Јанковић, пошто то подразумева крај било каквих шанси да Јерусалим буде део неке муслиманске државе, да ли би то изазвало сада већ не само дипломатске него и војне окршаје Израела са неким муслиманским државама, иако муслимански лидери у свету играју на танкој оштрици ножа – с једне стране оштро вербално осуђују Израел, с друге стране гледају да не дође до неког војног сукоба.
Египатски план
Кад је реч о египатском плану за окончање рата у Гази који подразумева за почетак прекид ватре од две недеље током које би Палестинци ослободили 40-50 талаца у замену за ослобађање 120-150 Палестинаца из израелских затвора, Јанковић подсећа да се у Египту профилисао овај предлог, а циркулисало их је неколико.
„Један од њих био је да ту дођу међународне снаге типа Унпрофора (у БиХ деведесетих). Ово је сад једна варијација на тему где Катар као главни материјални спонзор Хамаса има могућности да утиче на тај покрет. Само је питање шта ће Израел да уради. У самом Израелу иако постоји подршка за обрачун са Хамасом који сматрају терористима значајан број популације сматра да је Бењамин Нетанијаху одговоран за ову ситуацију и желе да ова влада падне, али док се води рат нема пада владе и Нетанијаху је тога свестан. Мада дугорочно гледано међу Јеврејима у Израелу не постоји нека јача струја која је више за опцију мира“, констатује овај стручњак.
По мишљењу Јанковића, и став САД доприноси оваквом понашању Израела: њихова подршка стварању палестинске државе никад није била суштинска, а с друге стране Израел у Америци због јаког јеврејског лобија има прећутно право вета што се тиче Блиског истока.
Млака резолуција Савета безбедности УН
Ивановића не изненађује ни низ неуспелих покушаја да се у Савету безбедности УН донесе суштинска резолуција о Гази због наизменично улаганих вета сталних чланица, али ни недавно усвојена млака резолуција Савета у којој нема децидног захтева за обуставу непријатељстава у Гази.
„Као на избору за мис. Али није то чудно, чудно би било да је Савет безбедности био ефикасан. Познајући његов историјат, он је био ефикасан само кад је требало увести санкције СРбији. Оног момента кад је престао да постоји биполарни свет и да се ствара мултиполарни Савет безбедности је постао мртво слово на папиру“, критичан је Ивановић.
Али генерално у ситуацијама где се преламају континенти политичке моћи, а не мала острвца онда, како каже, нема друге него да једна од страна стави вето.
„А ако сте на страни која је довољно јака у том моменту можете правити која год хоћете зверства, непријатељства, можете радити шта год хоћете и нећете испаштати.“
Ивановић притом истиче да су, што се тиче америчке политике, два блока – глобалистичка дубока држава коју одсликава Демократска странка и традиционална, патриотска Америка коју би могао да одсликава Трамп и коју чини већи део републиканаца, прилично подударна кад је у питању Израел.
„Трамп је био прилично радикално пројеврејски оријентисан. Али на свим другим пољима Трамп и републиканци би били бољи за светску популацију, по потезима које су предвидели и по светоназорима. Бајденова администрација имала је извесних резерви ка Израелу, па чак и неке потезе који се нису свидели Израелцима. Али је јеврејски лоби у Америци изузетно јак а са друге стране историјска судбина те две државе повезана па се може се рећи да је једина држава због које је Америка спремна да употреби оружје судњег дана – Израел. Зато је присуство америчких носача авиона у Средоземљу озбиљна порука“, оцена је Ивановића.
Сукоб у Гази ће да потраје
Таква позиција израелским властима, напомиње он, даје могућност да вуче потезе који не само да су непопуларни него су историјски одговорни: „несхватљиво је да народ холокауста може да на другим народима спроводи овакве санкције“.
Ивановић наводи и пример фрапантне изјаве израелске министарке обавештајних служби која тражи да свет финансира расељавање палестинског становништва свуда по свету:
„Другим речима, то показује осећај супериорности Израелаца у односу на све друге народе и да се тако нешто њима може оправдати.“
На питање да ли све то наговештава да ће сукоб у Гази да потраје, Ивановић каже да чак и ако овај конфликт доживи неко затишје отвориће се нека друга жаришта.
„Сукоб у Гази ће наравно трајати. У њему има компоненти не само државног сукоба већ и верског а они најдуже трају,“ указује он.
Ипак, на питање да ли су веће шансе да следеће године буде завршен изралеско-палестински конфликт или онај између Русије и Запада на територији Украјине, саговорници Спутњика се слажу да овај први лакше може да се оконча јер је, како кажу, територија на којој се води 1000 пута мања од украјинске а израелски циљеви могу лакше бити постигнути.
„На Блиском истоку ће, међутим, остати спорадични сукоби за вјек и вјекова али то више неће бити садашњи ниво светске актуелности. А рат у Украјини је рат за трбух света, то је рат за човечанство“, закључак је Ивановића.
Погледајте и:
