00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ВЕСТИ (реприза)
16:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
ВЕСТИ
Зашто је Украјина биолошка бомба и зона ризика?
13:30
24 мин
СПУТЊИК СПОРТ
Самоуверена Звезда иде у Милано - један Партизан изашао из проблема, други није
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Зашто је чланство Србије у ЕУ немогућа мисија
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Србија преузима председавање Цефтом: Шта се мења, који су приоритети

© Фото : Uprava carina Republike SrbijeЦЕФТА показала немоћ пред таксама и ванцаринским баријерама
ЦЕФТА показала немоћ пред таксама и ванцаринским баријерама - Sputnik Србија, 1920, 31.12.2023
Пратите нас
Србија од сутра преузима председавање Централно- европском уговору о слободној трговини (ЦЕФТА), а саветник председника Привредне коморе Србије Ненад Ђурђевић рекао је да је Цефта наше највише извозно тржиште.
Ђурђевић је рекао да је јако велики обим размене са Цефтом и да је до новембра ове године укупан промет 5,4 милијарде евра, од тога је 3, 9 милијарди извоз, а 1,4 милијарде увоз.
„Значи две и нешто милијарде је суфицит. Тако да су то значајна средства за наше компаније где ми заиста остварујемо врло добре резултате, јер смо препознати као квалитетни, имамо добру робу, имамо врло конкурентну робу, тако да је то тржиште значајно. Када бисмо успели још да неке политичке несугласице или неразумевања, да их назовем најблаже, отклонимо, то тржиште би било много значајније, јер тренутно има пуно баријера“, изјавио је он за РТС.
Осврћући се на понашање Приштине и забрану улаза готово свих производа из централне Србије у јужну покрајину, он је истакао да је до сада директан губитак негде око 120-130 милиона евра, ако се пореди промет из прошле године и промет ове године, односно неостварени промет ове године.
„Имате такође ту и неостварене пласмане, имате трошак због проналажења нових партнера, извоза у треће земље и оно што је такође занимљив податак јесте да сада од тих 37 процената готових производа које пласирамо на Косово 40 посто чине међународне мултинационалне компаније. Тако да је у ствари интересантно та једна мера, која се тиче наравно нас јер те компаније раде код нас, стварају додату вредност овде и постоји велики притисак и тих међународних компанија и тих држава, одакле оне долазе да се ове мере укину“, нагласио је он.
Ђурђевић рекао до то само говори колико је велика међузависност привреда свих земаља чланица и додао да је Цефта споразум, у тренутку када је донет 2006-2007. године био један велики искорак, али да се после петнаестак година показало да има много проблема који га оптерећују.
„Мислим да је потребно неко време да би се нашао неки нови искорак, нови оквир, реформа, реорганизација, како год хоћете да зовете, да би потенцијали регионалне сарадње били на најбољи могући начин препознати“, додао је он.
Ђурђевић је рекао да је агенда Цефте у суштини одређена Цефта секретаријатом и да агенду чине приоритети који су утврђени и који нису испуњени, а то је пре свега међусобно признавање докумената како би се компанијама олакшало пословање, додајући да мисли пре свега на налазе лабораторија.
„Међутим, одлуке би могле много брже да се спроводе у оквиру тзв. СИД плус то је електронска размена докумената из области царине, сертификата фито и ветеринарских. Дакле, сви технички предуслови су се стекли да се ти документи тако размењују и кренуло је пилот тестирање. Међутим, још увек компаније морају да доносе физички на прелаз у папиру документ и ми очекујемо да ће се од следеће године под председавањем Србије та ствар отклонити, да компаније могу то да аутоматски раде само преко електронске најаве“, додао је он.
Као трећи приоритет он је навео тзв. е-комерц, односно електронску трговину, осносно договор око ових поштанских пакета, нека геолокација.
„Приоритети су у суштини одлуке које су усвојене на техничким комитетима Цефте до сада, а које ево већ три године чекају политичке одлуке и то је оптерећење које постоји и ми би требало да успемо да превазиђемо та политичка несугласја, пре свега на нивоу Приштине и Београда како би се 2024. године ове одлуке одблокирале и како би пре свега компаније и наша економија имали користи од тога“, додао је он.
Погледајте:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала