Изложба посвећена човеку који је ујединивши три народа створио државу
Изложба посвећена човеку који је ујединивши три народа створио државу
Sputnik Србија
Спутњик вам представља галерију фотографија са изложбе посвећене човеку, који је ујединивши три народа створио државу и то уједињење животом платио. 03.11.2024, Sputnik Србија
Изложба „Чувајте (ми) Југославију“ посвећена је 90. годишњици убиства краља Александра I Карађорђевића 9. октобра 1934. године у Марсеју приликом његове званичне посете Француској
Атентат на краља Александра I Карађорђевића се одиграо испред Палате Берзе у француском граду Марсеј, у уторак, 9. октобра 1934. године. у 16 часова и 20 минута.Краља Александра је у марсејској луци дочекало 200.000 људи, али и атентатор
Атентатор Владо Черноземски, припадник ВМРО усмртио је краља Александра искористивши бројне пропусте француске полиције у обезбеђењу свечане поворке. Атентатор се, носећи у руци букет цвећа, приближио краљевском аутомобилу, скочио са десне стране на папучицу аутомобила, и из пиштоља испалио више хитаца у правцу краља
Крвава униформа у којој је краљ убијен. Лекари су утврдили да је један метак погодио десну страну груди, у пределу јетре, а затим ушао у торакс. На телу су биле три ране: погођени су лева рука, раме и лопатица.
Реченица „Чувајте ми Југославију“, коју је, према тврдњи министра спољних послова Богољуба Јефтића краљ изговорио у смртном часу је одмах након атентата пласирана у јавност, упркос томе, што су повреде које је краљ задобио биле такве, да нису дозвољавале, да било шта изговори
По мемоарима његовог другог сина, Томислава Карађорђевића, у тренутку Марсељског атентата је краљ Александар био смртно болестан од рака, и лекари су му давали око шест месеци живота. За краљеву дијагнозу су знали само чланови породице и узак круг лекара. Патолошки налаз, који је начињен после атентата, наводно потврђује ту дијагнозу.
Након атентата, председник владе Никола Узуновић прогласио је шестомесечну државну жалост од 9. октобра 1934. до 9. априла 1935. године, од тога 40 дана дубоке жалости.
Краљева смрт дубоко је потресла читаву Југославију, а његово тело испраћено је од стотина хиљада људи читавим путем до Опленца, где је сахрањен у Задужбини краља Петра
У Загребу је око 200.000 одало поштуо краљу, чији је ковчег био истакнут испред зграде колодвора. Тадашње новине су писале да „плаче Загреб”, и да „цео Загреб пружа слику тешке жалости”.
Краљ Петар II, краљица Марија, кнез Арсен, кнегиња Олга и кнез Павле на сахрани. Малолетном краљу Петру II је према Уставу и тестаменту убијеног краља састављено намесништво. Чланови намесништва су били кнез Павле Карађорђевић, доктор Раденко Станковић (сенатор и министар просвете) и Иво Перовић (бан Савске бановине)
Краљ је сахрањен у четвртак 18. октобра. У три сата по подне топовске салве и звона са свих цркава објавиле су да је тело краља спуштено у крипту на Опленцу. Протокол за сахрану био ослоњен на искуства са европских дворова, али га је у опленачку цркву унео народ. Шумадинци.
Сахрани краља Александра присуствовало је више од 30 страних делегација, Најбројније су биле румунска и француска на челу са Албером Лебреном, председником Француске Републике, са великим бројем генерала и адмирала међу којима и маршал Петен. Енглеску делегацију предводио је војвода од Кента, а немачку Херман Геринг.
Многи историчари и познаваоци тог времена тврде да су иза атентата стајале тајне службе земаља које су тежиле ревизији Версајског поретка (Италија, Немачка, Мађарска), док су извршиоци били чланови усташке организације, коју је предводио Анте Павелић, као и чланови пробугарске струје ВМРО.
Поставку „Чувајте (ми) Југославију“, под покровитељством председника Србије Александра Вучића, организовало је Министарство културе и Музеј Југославије
Аутори изложбе су Веселинка Кастратовић-Ристић, Радован Цукић, Биљана Црвенковић и Александра Момчиловић-Јовановић. Поставка „Чувајте (ми) Југославију“ биће отворена за посетиоце до марта 2025. године
На изложби су премијерно представљене посмртне маске краља Александра и Луја Бартуа (министра спољних послова погинулог у истом атентату) које су за потребе изложбе стигле из музеја у Марсељу, а које су у Француској проглашене за културно добро ове земље.
Макета брода Дубровник. Моћни разарач Југословенске краљевске морнарице остао је упамћен по томе што је управо њиме краљ Александар I у октобру 1934. отпловио за Марсељ .
Вредно дело Паје Јовановића, портрет краља Александра Карађорђевића, настало након 1920. године, такође је премијерно представљено јавности. Слику је, на лицитацији у међународној аукцијској кући "Dorotheum" купила Фондација „За српски народ и државу“ и донирала Музеју Југославије, где ће бити уврштено у сталну поставку.
Макета у камену за споменик у Паризу, који је урадио вајар Максим Реал дел Сарт. Бронзану скулпторалну групу чини коњаничка представа краља Александра I окруженог са још шест фигура. У првом плану је његов отац Петар I, а са друге стране француски маршал Луј Франше д`Епре
На изложби се могу видети и неколико богато украшених гусала, као и гусларски спевови, који описују тренутак убиства, сахране, међународну ситуацију...
У савременој Србији о наслеђу краља Александра влада подељено мишљење. Док се на његов рад у Балканским и Првом светском рату гледа углавном врло позитивно, на стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца( која је произашла у Југославију) се гледа негативно, јер се сматра да је могао да створи Велику Србију.
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
![Вредно дело Паје Јовановића, портрет краља Александра Карађорђевића, настало након 1920. године, такође је премијерно представљено јавности. Слику је, на лицитацији у међународној аукцијској кући "Dorotheum" купила Фондација „За српски народ и државу“ и донирала Музеју Југославије, где ће бити уврштено у сталну поставку. - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/18/1178758773_0:0:3072:2048_600x0_80_0_1_77a267a01fbb2fa1530e6b6c014ebb54.jpg "Вредно дело Паје Јовановића, портрет краља Александра Карађорђевића, настало након 1920. године, такође је премијерно представљено јавности. Слику је, на лицитацији у међународној аукцијској кући "Dorotheum" купила Фондација „За српски народ и државу“ и донирала Музеју Југославије, где ће бити уврштено у сталну поставку.")
