Готово потпуно непозната грађанима Србије, Камена шума у близини манастира Жича, један је од ретких светских феномена.
Остаци калцификованог дрвета, од којих су неки старији и од милион година, могу се пронаћи само на малом броју налазишта у свету.
И уместо да овај локалитет, који се простире на око 15 хектара, буде обележен као природни резерват и да употпуни туристичку мапу централне Србије, Камена шума пропада.
Табла зарасла у шибље не омогућава чак ни случајним пролазницима да обиђу овај јединствени локалитет, а калцификована стабла, која је природа годинама стварала, мештани околних села немилице ломе и уништавају како би од њих правили оштраче за косе и ножеве.
Апсурдност ове приче употпуњује и податак да је Матарушка шума законом заштићена још од друге половине прошлог века.
Оснивач Еколошког покрета „Ибар“ из Краљева професор Мирослав Павловић за Спутњик истиче да се већ показало да не умемо да користимо нешто што имамо.
„Ми покушавамо да апелујемо да се Камена шума заштити. Иако је формално заштићена од шездесетих година прошлог века, у пракси шума заправо није под заштитом и нико се о њој тренутно не стара. Опет се испоставља да не можемо да заштитимо нешто што је већ заштићено. Не постоје подзаконски акти и суштинска воља да неко то све финансијски покрије, иако су улагања минимална“, каже Павловић. Остаци калцификованог дрвета су из времена палеолита, а има наслага старијих и од милион година.
„Ти комади дрвета су лаки, али су тврди као гранит и због тога их је локално становништво користило као одличан оштрач за брушење коса.
Претпоставља се да је брдо изнад Матарушке бање „Лојаник“ настало у вулканској активности, услед чега је дрво постало камен.
„Ово окамењено дрво је заустављено на пола пута да постане полудраги камен, а има индиција да су на овом подручју и таква налазишта. Ми желимо да се шуми посвети пажња коју заслужује, али највећи проблем јесте што на земљиште на коме се налази делом полаже право држава, а делом приватни власници, што доводи до његовог девастирања“, каже Мирослав Павловић.
Према бројним студијама, камено дрво је настало проласком минералних вода кроз наслаге вулканског пепела, што је током хиљада година довело до тога да се некада живи организам претвори у материју тврђу и од камена.
Над Каменом шумом у међувремену је нарасла црногорица и листопадна шума, али остаци калцификованог дрвета и даље чувају трагове прошлости и далеких времена.
А можда и драго камење…