Први пут су постојање тајанствених импулса случајно приметили аустралијски астрономи, током посматрања радиопулсара уз помоћ телескопа Паркс, још 2007. године.
„Зашто нисмо уочавали ове импулсе пре 50 година, када су се појавили први радиотелескопи? Проблем је био у томе што наши претходници нису имали тако квалитетну опрему, као што ми имамо данас. Радиоимпулси су откривени уз помоћ телескопа Паркс, тек након што су на том моделу обновљени детектори. Раније, пре постављања усавршених детектора на радиотелескопима, научници су мислили да се ради о некаквих сметњама које потичу са Земље, а не импулсима из свемира“, објашњава Трушкин.
Последњих година детектовано је још девет сличних импулса. Упоређивање је показало да они могу да буду вештачког порекла и чак потенцијално сигнали из неких удаљених цивилизација због необјашњиве периодичности у структури.
Необична својства ових радиоимпулса, који не дају научницима за право да их пореде са експлозијама звезда —суперновама — али ни са црним рупама или пулсарима, приморала су научнике да размисле о неким другим могућностима, на пример да се ради о сигналима ванземаљаца. Неки астрофизичари претпостављају да ове импулсе шаљу ултралаке честице тамне материје или распади аксиона или чак експлозије микроскопских црних рупа.
Прошлог лета се посматрањима ових појава придружила Русија, која има један од најстаријих и најпознатијих телескопа домаће производње РАТАН-600. Он се налази у Специјалној астрофизичкој опсерваторији Руске академије наука на северном Кавказу у станици Зеленчуска.
Трушкин се нада да јединствена својства овог телескопа могу да објасне природу ових сигнала и коначно докажу да их не производе „обични“ пулсари, односно неутронске звезде.
Данас има више теорија које објашњавају порекло ових импулса од чврстих знања којима располаже наука.
„Ми смо засад посматрачи и експериментатори, заинтересовани да откријемо неке нове појаве и добијемо нове податке које би наше колеге теоретичари могли да користе за научне теорије“, објашњава Трушкин.
Према речима нашег саговорника, ова посматрања су више „хоби“ астрофизичара који раде у опсерваторији. Чекање нових импулса се врши преко западног сектора круга телескопа РАТАН-600 уз помоћ четири резервна детектора, скупа филтера и друге радиоопреме која је била купљена још раније, али није била искоришћена.
„Водили смо преговоре и са фондом руског бизнисмена Јурија Милнера, који иначе подржава бројне научне пројекте, али засад још ништа конкретно није решено. Са друге стране, за наш рад није потребно много новца. Тренутно, оно што нам је најпотребније су детектори који би значајно повећали шансе да се уоче неки нови импулси“, објашњава Трушкин.
Према речима руског научника, данас је главни проблем руског телескопа РАТАН-600 заправо време. Док се у Русији ови импулси могу посматрати само путем поменутог телескопа, у Јужноафричкој Републици се ради на изградњи мегателескопа СКА.
„СКА и канадски пројекат CHIME, моћи ће да детектују десетине импулса свакодневно. Док ови телескопи не буду до краја изграђени и пуштени у рад, руски научници имају јединствену могућност да изучавају импулсе захваљујући високој фреквенцији телескопа којим ми тренутно располажемо. Тиме засад још увек можемо да конкуришемо нашим колегама на светском нивоу“, закључује Трушкин.