Упитан да ли је можда за његов став о Јасеновцу криво образовање, одговорио је како је за то била крива агресија на Хрватску и политика ХДЗ-а, а своје "усташтвовање" деведесетих година приписао је политици ХДЗ-а, јер је та странка, како каже, сматрала да се мора ангажовати све да би се спречио успех агресије, пренела је Хина.
Он је гостујући јуче на ХРТ-у казао да је за етничко чишћење БиХ најодговорнији Венс-Овенов план, али и да у Хагу није сведочио ништа лично о генералу Слободану Праљку.
Према његовим речима, на почетку је Хрватска помагала одбрани БиХ, али после Венс-Овеновог плана та се политика мења.
"Да је била прихватљива, ја бих остао уз Туђмана", рекао је Месић који се са првим хратским председником разишао средином 1994.
У критичком осврту на Католичку цркву, Месић каже да она има негативну улогу у друштву.
"Имају радикала и клерофашиста у својим редовима. Нису се оградили ни од оног вероучитеља који позива на клање, нису се осврнули ни на знакове са словом "У" и крижем унутар њега. То су били крижари, након ИИ. св. рата, негде су се звали шкрипарима јер су очекивали сукоб истока и запада", казао је Месић.
За данашње стање у Хрватској рекао је како се догађа једна пошаст — а то је "да се мења историја и да се победници из Другог светског рата проглашавају губитницима, а губитници победницима".
Како је рекао, кривац за то је образовање, јер се по његовом мишљењу младим људима нуде фалсификати историје.
За актуелну председницу Колинду Грабар Китаровић каже да се уживела у улогу због сукоба са премијером Андрејем Пленковићем, те да њено сељење кабинета и ношење заставе подсећа на Титову штафету.
Занима га, каже, докле ће то трајати, будући да "политика није естрада" и да "популизам не може бити политички изражај".
Месић је у емисији ХРТ "Недељом у 2" на питање аутора Александра Станковића како Китаровић користи овлашћења, подсетио да је похвалио када је ишла у посету руском председнику Владимиру Путину, али је додао да му је сметало када је послала војску на границу с Русијом.
"Кад је мене Буш питао да шаљем војску у Ирак, ја нисам хтео", рекао је Месић и додао да нема користи од сврставања с политиком Мађарске и Пољске, јер су то државе које ЕУ превише критикује.
За гранични спор са Словенијом Месић криви хрватску дипломатију.
"Састанак Церар — Пленковић је тотални промашај. То нема смисла. Они се нађу јавно и ни један не жели да попусти. Требало је да се негде далеко од јавности састану опуномоћеници једне и друге стране", сматра Месић.
Наводи да је проблем рибарења у Пиранском заливу, односно Савудријској ували, требало решавати парцијално.
"Хрватска је објективно боље прошла. Требало је то друкчије направити, али Словенци су пред изборима и имају неке друге интересе", сматра Месић.
Упитан да ли Пленковић може да контролише радикалну струју ХДЗ, Месић каже да актуелни премијер не спада у људе који су стварали ХДЗ, да нема ту снагу у структури владајуће странке, те да га је за вођу изабрао "мислећи део ХДЗ".