Пиранска стрела до Косова: ЕУ због спора Словеније и Хрватске кажњава и — Србију

У овом тренутку апсолутно не постоје никакви апетити нити очекивања за проширењем ЕУ, а с друге стране је чињеница да ЕУ покушава да пронађе начин да купи време и начин да смањи растући утицај Русије и Кине на подручју Западног Балкана, у Србији, па и Босни и Херцеговини.
Sputnik

Гранични спор између Хрватске и Словеније није само билатерално питање, констатовао је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, већ ће да утиче на целу ЕУ, и то је много важније питање него што многи у Словенији и Хрватској мисле. Нерешено гранично питање између Хрватске и Словеније, истакао је Јункер, утиче на перспективу земаља Западног Балкана да постану чланице ЕУ.

Јункер: Хрватска и Словенија не схватају улогу Брисела у спору

Битне су међе, чак и у заједници

Према мишљењу Александра Митића из Центра за Стратешке алтернативе, Јункер је послао две поруке. Прву, да је Европска унија погрешила што је примила Хрватску и Словенију као чланице пре него што су регулисале своје спољне границе. Другу, да ЕУ, поучена искуством спора између Хрватске и Словеније, неће смети у будућности да понови исту грешку и да прими чланице које немају регулисане спољне границе. Што може, тумачи Митић за Спутњик, да доведе до даљег одлагања пријема нових чланица.

ЕУ очекује да се гранични спорови кандидата за чланство више не увозе у ЕУ, и то ће, према Митићевом мишљењу, важити и за демаркацију граница између осталих бивших југословенских република, али и на подручју Косова и Метохије.

„Случај спора између Словеније и Хрватске јасно показује да се чланством у ЕУ не смањује важност граница, нити да се оне у потпуности бришу, како то често називају евроентузијасти. Такође, случај показује да ЕУ нема довољно јаке капацитете и механизме да решава проблем са имплементацијом одлука које задиру у јасне националне интересе, нарочито питање територија, али и националне безбедности, што смо могли да видимо и недавно, кад су земље Вишеградске четворке одбиле да прихвате квоте за пријем миграната“, указује Митић.

Председник Европске комисије је, појашњава Митић, овакву оцену дао у контексту посете словеначког председника Барута Пахора, који га је замолио за помоћ око одлуке арбитражног суда коју Хрватска одбија да примени.

Истиче рок за ултиматум: Да ли хрватски ратни ветерани шаљу бродове у Пирански залив

Међутим, додаје Митић, јасно је да постоји и косовски контекст целе ове приче.

Кажеш Пиран, мислиш на Косово

„Овакав став Јункера би требало гледати и у контексту инсистирања да Београд потпише са косовским Албанцима правно обавезујући споразум, којим би се правно обавезао да неће блокирати чланство Косова у Уједињеним нацијама, а самим тим и признао неку врсту границе између Србије и Косова и Метохије“, предвиђа Митић.

Јасно је, констатује тај саговорник Спутњика, да у овом тренутку апсолутно не постоје никакви апетити нити очекивања за проширењем ЕУ, а с друге стране је чињеница, као што смо могли да видимо и претходних месеци, да ЕУ покушава да пронађе начин да купи време и како да смањи растући утицај Русије и Кине на подручју Западног Балкана, у Србији па и Босни и Херцеговини.

„Очекује се да се у неком наредном периоду настави са понудама које би биле прилично испразне и које би давале неку наду, неке датуме, као што смо могли да чујемо 2025. годину и тако даље“, јасан је Митић.

Документ Европске уније о проширењу требало би да буде објављен у фебруару ове године, и у том документу би требало да се јасније дефинише процес проширења, али према Митићевом мишљењу, у овом тренутку не постоји никакав конкретан план нити очекивање да ће оно што стоји у том документу моћи да буде примењено у роковима који су раније спомињани.

Коментар