На том списку Кина заузима четврто место, Индија шесто, Русија седмо, Јужноафричка Република осмо и Бразил девето. Прва три места заузимају латиноамеричке државе Колумбија, Перу и Чиле. На зачељу листе су Италија, Француска и Јапан.
Роберту Думас, професор Економског универзитета Инспер из Бразила, сматра да резултати те анкете не би требало да изазивају чуђење, имајући у виду да је 2017. била година пуна разочарења, посебно у сфери геополитике. Думас, који је и магистар кинеског Универзитета Фудан из Шангаја, истиче чињеницу да је чак 47 одсто испитаних било разочарано дешавањима из претходне године.
Према оценама бразилског експерта, Кину ипак очекује пад досадашњег темпа раста, који је износио нешто мање од 6,8 одсто, јер је „Си Ђинпинг, као апсолутни лидер, реформама сада дао додатни замајац како би економију земље усмерио ка већој потрошњи“. Думас сматра да ће оријентација ка већој потрошњи довести до укидања државних субвенција.
Што се Русије тиче, Думас сматра да ће повећање цена нафте без икакве сумње утицати на укупно стање економије у држави. Раст у Индији ће се убрзати и према мишљењу бразилског стручњака износиће до 7,5 одсто, док његову домовину чека умеренији раст од свега 3,5 одсто БДП.
„Морали бисмо заиста нешто велико да упрскамо, па да до раста не дође“, изјавио је експерт. Ипак, наш саговорник није желео да даје оцене поводом могућег очувања позитивних тенденција и након 2019. године.
Од економије до геополитике
Према истраживању, 2017. година добила је лоше оцене готово половине испитаника. Међу разочарањима Думас је истакао и прилично лош имиџ спољнополитичког курса САД, као и бројне терористичке нападе и раст међународне напетости у азијском тихоокеанском региону у вези са проблемима на релацији Вашингтон–Пјонгјанг.
„Постојао је одређени послератни економски ред који је са доласком Трампа на неки начин нарушен, имајући у виду да он није заговорник глобализације“, истакао је Думас, имајући у виду период после Корејског рата (1950-1953).
Према мишљењу бразилског експерта, то како је Трамп одговорио Северној Кореји не одговара његовој функцији. Предсеник једне дражве, сматра Думас, не би требало тако да разговара са председником друге државе.
„Нисам могао да претпоставим да ћу доживети моменат да председник каже: ’Имам веће нуклеарно дугме‘“, истиче наш саговорник, додајући да управо зато човечанство никад није било ближе почетку нуклеарног рата.