У тексту под насловом „Очи света упрте у Косово због настојања да блокира суд за ратне злочине“ наводи се да су западне силе увек биле непоколебљиве у ставу да се Косово, као и регион, мора суочити са балканским ратовима. Подсећа се и да су Француска и Немачка у Приштину послале изасланике у оквиру напора да изврше притисак на званичнике да одустану од покушаја измене закона.
„Сваком ко је осумњичен да је починио ратне злочине мора да буде суђено, без обзира на етничку припадност или националност“, рекао је Џејмс Кер Линџи, професор политике и стручњак за Балкан на универзитету Сент Мери у Лондону.
Како је додао, „нико није добио одрешене руке по питању ратних злочина“.
Како се подсећа у тексту, у децембру прошле године, 43 посланика, већином из редова ветерана такозване Ослободилачке војске Косова (ОВК), покушали су да на гласање у скупштини ставе иницијативу за укидање суда, али се то није догодило и расправа је одложена, а очекује се ових дана да та тема буде поново стављена на дневни ред.
Како пише њујоршки лист, наводи се да неки од команданата ОВК, међу којима косовски председник Хашим Тачи, премијер Рамуш Харадинај и председник скупштине Кадри Весељи, предводе напоре за опозив законске одлуке о формирању Специјалног суда.
У тексту се наводи и да су локални медији известили да су оптужнице неизбежне и да би се неке водеће политичке личности могле суочити са хапшењем.
Специјални суд чије је седиште у Холандији, са тимом међународних судија и тужилаца који раде по косовском законодавству, формиран је ради процесирања ратних злочина бивших чланова ОВК, наводи се у тексту „Њујорк тајмса“ и подсећа да га је основала косовска скупштина на инсистирање западних савезника 2015. године.
„Њујорк тајмс“ наводи да су бивши чланови ОВК заузели позиције моћи на Косову и чине највећи део тамошње економске и политичке елите, укључујући актуелног председника и премијера.
Специјални суд треба да ради на основу трогодишње кривичне истраге коју је покренуо тим који је Европска унија основала 2011, и на чијем је челу био амерички дипломата Клинт Вилијамсон.
„Њујорк тајмс“ подсећа да је истрага покренута након што је Савет Европе изнео оптужбе на рачун ОВК.