Инспирисани цвркутом птица, мештани су пре 500 година развили систем комуницирања са удаљеним комшијама тако што су звиждали слогове турских речи.
Захтев за уврштавање тог јединственог језика на Унескову листу поднесен је 2016. године, а радосна вест је у Куској стигла прошлог месеца, након састанка Унеска у Јужној Кореји.
„Птичји језик је сада на Унесковој листи и наш сан је остварен. Надали смо се томе и нисмо се разочарали. Захвални смо свима који су помогли на овом пројекту. Сада ће све бити лакше, а на помен птичјег језика људи ће одмах помишљати на Гиресун, Чанакчи и Куској“, изјавио је председник Удружења за промоцију језика звиждања Сереф Кочек.
Подручје на којем је пре пола миленијума настао птичји језик одликује се брдовитим и неприступачним крајолицима, па су управо због тога људи имали потребу да развију начин комуницирања на даљину. Говоримо о периоду када није било струје, па су мештани инспирацију налазили у цвркуту птица.
Сељани су користили тај начин комуникације да једни друге обавесте о посетама, да затраже или понуде помоћ, или да једноставно позову комшију на чај, а да не морају сатима да ходају до њега.
У почетку су то биле једноставне поруке, али се током година језик звиждања толико развио да су мештани почели да склапају сложене реченице и да воде разговоре звиждањем.