Предсједник Скупштине Иван Брајовић, расписујући предсједничке изборе у петак, изразио је увјерење да ће они бити одржани у позитивној и демократској атмосфери и позвао све пунољетне грађане и грађанке да изађу на изборе и да, како је рекао, изаберу најбољег кандидата.
Међутим, општи утисак је да је опозиција у Црној Гори хендикепирана по више значајних фактора, од којих се као почетни и елементарни издваја њена хронична немогућност да уједињеним снагама за почетак испреговара боље и поштеније изборне услове у односу на владајући ДПС.
Континуирано понављане опозиционара, како услови за изборе нису регуларни, чини се да и није превелика утјеха за опозиционе бираче, нарочито ако се има у виду да констатована нерегуларност избора неће одвратити опозицију од намјере да на њима учествује.
Оно што додатно обесхрабрује симпатизере опозиције јесте и чињеница да су поједини опозициони лидери већ изашли са оцјенама да предсједнички избори и нису толико важни, већ да су много значајнији локални избори у Подгорици, што упућује на закључак да опозиција можда у извјесном смислу већ тражи алиби за пораз у предсједничкој трци.
Политички аналитичар Драган Росандић за Спутњик каже да су шансе за побједу црногорске опозиције на предстојећим предсједничким изборима, нажалост, „никакве“, а нарочито ако се узме у обзир неслога у опозицији и потенцијално никад већи број предсједничких кандидата.
„Колико видимо у најави, имамо десетак кандидата, што дежурних, који се ту јављају сваких пет година, што неких новокомпонованих и неких нових младих, који би да окушају срећу, док су се ови старији из опозиције вјероватно до сада опекли па неће. Мада, поставља се још једно важније питање, а то је: колико има смисла уопште излазити на ове изборе, односно на сваке изборе под оваквим условима, јер видимо колико је то ’регуларно‘. И посебно, чињеница да бирачки списак, малтене, уочи сваких избора ’набубри‘ и порасте. Тако да ће на овим изборима бити око 535 хиљада потенцијалних бирача на број становника од 620 хиљада, што значи да је јасно да у бирачком списку има свега и свачега и да је просто немогуће побиједити“, сматра Росандић.
Са друге стране, наш саговорник упозорава и на „потпуну неодговорност опозиције“ која нема стратегију, што имплицира да ће на изборима вјероватно бити и „велики број расутих гласова“, што, како каже „не слути на добро“.
„Огроман број кандидата говори да ће опозиција ићи на предсједничке изборе да би бранила своје бирачко тијело. Имало би логике да један кандидат буде нестраначка личност, а не да буде предсједник неке партије, јер у том случају му остатак опозиције неће помоћи, јер се боје да ће им повући и дио бирачког тијела за собом на предсједничким изборима, а самим тим и на неких другим, односно локалним“, каже Росандић.
Што се, пак, тиче чињенице да ни владајућа странка у Црној Гори још није јавно изашла са својим предсједничким кандидатом, Росандић сматра да је то само зато јер су „у ДПС-у у протеклом периоду опипавали пулс међународне заједнице“.
„Видјели сте да су режимски полтрони и високи функционери Владе наговарали Мила Ђукановића да се он кандидује, што би могло да значи да је он њих наговорио да га предложе, а он је опипавао став међународне заједнице — да ли је још у игри или га полако елиминишу. По мени, није искључено да се он кандидује. Кад могу Тачи и Харадинај на Косову, нема ту никакве разлике ни да се кандидује Ђукановић, јер је то исти калибар политичара у двије НАТО државе — на Косову и у Црној Гори. Уколико му ипак буде сугерисано да се повуче, онда ћемо имати, по свој прилици, Милицу Пејановић Ђуришић, а она је класични НАТО кандидат, нешто као Колинда Китаровић у Хрватској или као што је својевремено на Косову била Атифете Јахјага. Дакле, то је тај калибар политичара, што значи у том случају директно НАТО кандидат“, закључује Росандић.