Став званичне Москве је познат од раније — Русија нема намеру да уплаћује новац Савету Европе за рад Парламентарне скупштине СЕ све док јој не буде враћено право гласа у тој организацији, одузето због присаједињења Крима Русији. Реч је о суми од 11 милиона евра.
Русија је, поред Француске и Немачке, један од три највећа финансијера те организације, па је то сада озбиљан ударац за буџет Савета Европе.
Иако је Русији одузето право гласа у тој организацији, генерални секретар Савета Европе Торбјорн Јагланд сматра да Русија као држава-чланица Савета Европе треба да плати чланарину, између осталог за фебруар ове године.
Међутим, став Москве је непромењен — док Русији не буду враћена права у ПССЕ, о уплатама се не може разговарати.
У Државној думи су захтеве Савета Европе да плати чланарину без обнављања чланства назвали „апсурдним, неразумним и нелогичним“. Упркос томе што руска страна наставља да ради на ратификацији статутарних докумената, њој није дозвољено да расправља о тим документима.
„Савет Европе је организација која је у време настанка, а и у даљем раду пропагирала принцип једнакости свих њених чланова. Међутим, кампања дискредитације Русије, која је била започета чак и са трибина ПССЕ и чији је врхунац био одузимање права гласа, пре свега не одговара интересима Русије, а друго, не испуњава декларисане циљеве који су у основи Савета Европе. У овој ситуацији, са моје тачке гледишта, Руска Федерација реагује апсолутно исправно“, рекао је за Спутњик руски политиколог Владимир Шаповалов.
Како истиче аналитичар, даље дискредитовање Русије од стране Савета Европе и спровођење политике двоструких стандарда, ставља под сумњу перспективу рада Русије у оквиру Савета Европе.
„Питање је да ли је у интересима Русије чланство у ПССЕ ако та организација демонстрира непријатељске акције, противи се свим покушајима да се нађе компромисно решење за тај проблем? У ситуацији када су руски представници лишени права гласа, неплаћање чланарине је најумеренија реакције Москве на потезе ПССЕ. Није Москва та која у овој ситуацији треба да мења своју позицију, већ Савет Европе треба да преиспита своју политику према Русији“, рекао је Шаповалов.
Аналитичари наводе да је учешће у организацијама попут СЕ добровољно, па стога захтеви за плаћање чланарине без пуног учешћа делују необично.
Осим тога, политиколози сматрају да ће Брисел, пре или касније, схватити да се без Москве једноставно не могу решити европска питања и да ће од Русије бити затражено да се врати у ту организацију, а да је одлука о ограничавању рада руске делегације у ПССЕ донета исхитрено.
С друге стране, Савет Европе већ разматра могућност укидања санкција Русији, јер се плаши повлачења Москве из те међународне организације.
Према вестима из Стразбура, где је у току јануарска седница ПССЕ, генерални секретар Торбјорн Јагланд инсистира да се Русија врати раду у ПССЕ до самита организације, који ће се одразити идуће године, када организација обележава 70 година постојања.
Јагланд сматра да је потребно вратити све земље-чланице организације, а да би излазак Русије из чланства био „велики губитак за Европу“ и „корак назад“.
Како наводе западни медији, због забринутости да би Русија могла да напусти ту организацију, генерални секретар ПССЕ обишао је неколико европских престоница да би упозорио своје колеге о „озбиљном ризику“ у случају повлачења Москве из Савета Европе „ако се не испуне њени захтеви“.
Подсетимо, Русија од 2016. године не шаље документе неопходне за акредитацију своје делегације у ПССЕ, јер је 2014. и 2015. године руским парламентарцима одузето право гласа на седницама и могућност да учествују у раду статутарних тела Скупштине због њиховог става о Криму. Летос је Русија обуставила уплату дела доприноса у буџет Савета Европе до потпуног враћања овлашћења националној делегацији. Москва и даље испуњава своје обавезе, преузете раније према конвенцијама Савета.
Украјина је прошле године запретила да ће напустити ПССЕ у случају да се Скупштину врате представници Русије.