„Балканске државе су традиционални и блиски пријатељи Русије, неке од њих деле исту религију“, рекао је Лавров, преноси „Дојче веле“.
Он је као пример за нападе на Москву навео пример Српско-руског центра у Нишу, истакавши да што више Москва инсистира на томе да тај центар служи само за гашење пожара, то се на Западу све више распламсавају сумње да Кремљ на тај начин покушава да утиче на прилике на Балкану.
Лавров је подсетио да је тај центар обезбедио помоћ многим земљама, „не само у Србији, већ и Црној Гори и, чак још и више, према Западу“.
„Мислим да тамо ради осам Руса и десет Срба. Они врше мониторинг стања када је реч о изненадним ситуацијама и кад су у питању катастрофе или природне непогоде. Помажу да се то ублажи, гасе пожаре и тамо шаљу специјалну авијацију“, навео је Лавров за „Дојче веле“.
И поред тога, указао је, амерички амбасадор у Београду јавно је затражио од руководства Србије да не потпише никакав уговор о имунитету за особље тог центра.
„Тражио је то јавно, јер је, наводно, тај центар шпијунско гнездо“, казао је Лавров на конференцији за новинаре у седишту УН у Њујорку, у суботу.
Приметио је, међутим, да се, када држављани других земаља-чланица НАТО-а, који обављају заједничке вежбе у Србији, траже такву заштиту и имунитет, „то уопште не доводи у питање“.
Образлажући даље улогу Русије на Балкану, министар Лавров, пише „Дојче веле“, оценио је да се Русија „окривљује свуда“, а што се Србије тиче, „она (Србија) се окривљује за све што се дешава на Балкану“.
„Ево, Црна Гора је (тек) сада престала да спомиње руски траг у догађајима око којих су били толико вербално забринути (покушај наводног државног удара и атентата на Мила Ђукановића прошле године за шта се сумњиче држављани Русије и Србије, прим. аут). Ипак, верујем да ће доћи до отрежњења“, рекао је Лавров, а „Дојче веле“ констатује да он при томе није понудио више детаља о догађајима о којима су у Подгорици већ утврђене и неке судске чињенице.
Образлажући шта би требало даље предузети, Сергеј Лавров каже:
„Потребно је да на Балкану сарађујемо, као што смо сарађивали када је договорен Дејтонски споразум (1995), који је и даље темељ за Босну и Херцеговину. Има још много примера где смо заједно са нашим западним колегама и другим земљама — укључујући и Турску — сарађивали како бисмо нормализовали ситуацију у том или неком другом делу Балкана.“
На питање ДВ шта мисли о идеји да се организује „Дејтон 2“, као што то предлаже амерички конгресмен Мајк Тарнер (из Дејтона у Охају), који је од Стејт департмента већ затражио да организује нову конференцију о БиХ под тим именом, Лавров је изразио недоумицу, али и руске услове за то.
„Прво је неопходно да сазнамо шта је он мислио под тиме. Нисам чуо о томе. Али ако би тако требало да поново пишемо (нови) ’Дејтон‘, онда смо ми против тога. Верујем да Босна не би издржала такав изазов, јер бисмо тако изнова почели да разбијамо њену државност“, казао је.
Ипак, шеф руске дипломатије верује у отрежњење.
„Не криве нас само за Балкан, већ и за уплитање у Мексико, а ја верујем и још понегде“, одговорио је Лавров на питање „Дојче велеа“ о америчким оптужбама у вези са руском улогом у Југоисточној Европи.
Примећујући да је одговор руског министра ироничан, „Дојче веле“ наводи да је Лавров још рекао да су балканске државе „традиционални и блиски пријатељи“.
„Ја не видим ниједну другу улогу“, закључио је шеф руске дипломатије.