Поводом изложбе о усташком логору Јасеновцу, која је отворена у седишту УН у Њујорку, хрватско Министарство спољних послова оптужило је Србију да „манипулише и пласира лажне податке“ и да страдање жртава у том усташком логору из Другог светског рата користи у „пропагандне сврхе“.
Званични Загреб је дипломатским каналима тражио да УН забране изложбу у својим просторијама, па се с таквим захтевом обратио и генералном секретару УН Антонију Гутерешу, који је ипак одобрио отварање изложбе о усташким злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима.
Потпредседник Владе Србије и шеф дипломатије Ивица Дачић, који је отворио изложбу „Јасеновац — право на незаборав“, позвао је хрватског премијера Андреја Пленковића да оде у Јасеновац, поклони се сенима и јасно каже ко су жртве.
Поводом новог дипломатског рата Србије и Хрватске око спорне изложбе, председник Српског националног већа Милорад Пуповац за Спутњик каже да је обавеза данашњих и будућих генерација да трајно подсећају на овај геноцид, како се не би поновиле идеје и идеологије које су стајале иза тих страшних злочина. То важи и за злочине почињене над Србима, Ромима и Јеврејима у време Независне државе Хрватске, посебно у данашње време кад се ти злочини релативизују, умањују и негирају, спомен на жртве омета, а саме жртве вређају, каже за Спутњик овим поводом председник Српског народног Већа Милорад Пуповац.
„Што се тиче саме изложбе у УН, нисам упознат с њеним садржајем, па је не могу ни коментарисати. Могу само да кажем да је у Хрватској потребно много више информација о Јасеновцу и другим логорима и стратиштима из времена НДХ, како у школама тако и у јавности“, каже Пуповац за Спутњик.
Коментаришући покушај Загреба да онемогући отварање изложбе, новинар портала Српског националног већа у Хрватској Саша Косановић за Спутњик каже да је реч о претераној реакцији, али да је не треба гледати као сукоб две историјске теорије, већ као наставак политичког сукоба Загреба и Београда.
„С једне стране имамо Загреб којег Јасеновац уопште не занима, Јавна установа ’Спомен-подручје Јасеновац‘ делује у врло чудним условима. Колико је занима довољно сведочи несрећна полемика око тога треба ли усташку таблу склонити са зграде у којој је живео управник логора. Хрватска с једне стране жели да заборави ту причу, али са друге имамо Србију која, по мом уверењу, често користи Јасеновац у дневнополитичке сврхе“, каже Косановић.
За хрватско Министарство спољних послова спорна на изложби је фотографија Алојзија Степинца и његова страшна мисија покатоличавања Срба, као и истицање броја настрадалих о којем се говори у филму који је део поставке. Косановић каже да није видео изложбу, али да је улога Степинца у покатоличавању Срба неспорна.
„Не знам коме би то требало да смета у Хрватској, зато што је врло јавна и позната тенденција Католичке цркве, којој је тада на челу био Степинац, да се већина те, посебно српске деце са Козаре покатоличи. Готово 70 хиљада Срба је завршило у немачким логорима, а требало је да њихова деца, добро је познато, кроз систем концентрационих логора у Хрватској постану мале усташе, мали Хрвати. Историјска одговорност, велика и оправдана, дефинитивно је на надбискупу Степинцу“, тврди Косановић.
Он подсећа да је, без обзира на то у каквом је контексту фотографија постављена на изложби, у току расправа коју би требало препустити људима који је воде, комисији коју чине православне владике и католички бискупи.
„Чини се да папа Фрања покушава да спусти лопту на земљу, а то је учинио зауставивши беатификацију. Треба препустити њима да реше тај проблем, ако је могуће, или барем да га пролонгирају на неодређено време, а време је да се Хрватска и Србија оставе ове теме у политичке сврхе, да проблеме на политичком пољу решавају на други начин“, закључује Косановић у разговору за Спутњик.
После позива Ивице Дачића хрватском колеги Андреју Пленковићу, огласили су се председник Хрватског сабора Гордан Јандроковић и министарка за спољне и европске послове Хрватске Марија Пејчиновић Бурић оптужујући Србију да изложбом о Јасеновцу у УН „манипулише жртвама у дневнополитичке и пропагандне сврхе“.
На изложби у УН постављени су панои са текстовима Међународне експертске групе историчара, скулптуре Љубише Манчића и Катарине Трипковић и цртежи сликара Драгана Јеловца, аутентични предмети Меморијалног центра „Доња Градина“ из Републике Српске и књиге о овој тематици. После Њујорка, изложба би требало да буде постављена у Јерусалиму.