Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација.
Опредељујући се за 27. јануар, дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц–Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, Генерална скупштина УН руководила се потребом реафирмације људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње заснованих на предрасудама.
Други светски рат однео је, поред осталог, преко шест милиона недужних жртава — припадника јеврејског народа.
Аушвиц, Треблинка, Маутхаузен, Дахау, Мајданек Јасеновац, Старо Сајмиште, Јајинци, логор Црвени крст у Нишу само су нека од масовних стратишта невиних жртава.
Потреба да се изнова подсећа на страхоте Холокауста, као и да се као неистините одбаце тврдње које негирају његов карактер и обим страдања актуелна је у свим демократским државама. Антисемитизам је у одређеној мери присутан и у нашем времену о чему сведоче изоловани, али и даље присутни инциденти.
Нужност сазнавања чињеница и промишљања страховитих последица Холокауста допринеће да се у Србији, као и у другим демократским државама, масовно страдање Јевреја у Другом светском рату и у будућности сагледава као оно што по свом карактеру и обиму јесте — један од највећих злочина против човечности у историји.
Међународни дан сећања на жртве Холокауста обележен је јуче у Београду државном церемонијом код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату на Старом сајмишту.