Хуберт Кoнигштајн је дипломирани финансијски стручњак који је направио процену примања социјалне помоћи те породице, и упоредио је с годишњом зарадом у Немачкој најслабије и средње плаћених занимања и утврдио како једна немачка породица с толиким бројем деце не би могла без помоћи државе опстати.
„Занимљиво је како можете имати тако велику породицу у Сирији у којој немате помоћ. У Немачкој би то било немогуће“, каже Кoнигштајн.
Он је израчунао како један просечни радник у Немачкој месечно прима бруто 2.461 евро. У Немачкој се опорезивање дохотка одређује према класама које укључују брачни статус, децу, висину примања брачног партнера.
Наиме, према класи 1 (самац) без супруге и деце, то износи 314.33 евра пореза доходак, што значи да би у Немачкој 95,5 радника радило само за ту породицу.
„Они би радили чак три дана само за ту једну породицу“, појаснио је Кoнигштајн.
Он тврди како Немачка својим законом о социјалној помоћи људима, не само избеглицама и досељеницима већ и самим Немцима даје до знања да је боље ширити породицу, односно имати што више деце и примати помоћ, него се запослити и радити.
Ти људи, каже Кoнигштајн, који би радили за помоћ једној сиријској породици преживљавају од својих месечних плата док избегличке породице уживају у немачкој социјалној помоћи.
Савез немачких синдиката који је ову анализу објавио на својим страницама не жели укинути помоћ избеглицама и онима који је требају, већ дати право радницима у Немачкој да сами одлучују коме ће ићи порез од њихових плата.