Наводи се да су током 2017. године, према истраживању које је спровео „Галуп“, главна упоришта америчке моћи у Азији — Јапан, Аустралија и Јужна Кореја — сви редом помало изгубили веру у дугогодишњег савезника и заштитника ког имају у Вашингтону.
Си-Ен-Ен наводи да „никакве војне снаге нису повучене, ниједна амбасада није затворена, али да је недостатак интересовања америчке администрације, фокусиране на политику ’Америка на првом месту‘, дубоко уздрмао статус који САД имају у овом региону“.
„Данас када присуствујете међународним конференцијама (широм Азије), нико заправо не говори више о САД… то је помало чудно“, каже за ову телевизију Чисуке Масуо, професорка јапанског Универзитета Кјушу.
Наводи се да је „неизвесност у вези са посвећеношћу Америке том региону подстакла локалне лидере да ојачају међусобне везе како би се спремили за дан када им САД више неће чувати леђа“.
Си-Ен-Ен наводи да би „у међувремену бројна жаришта широм региона могла да послуже као тест америчке посвећености савезницима“, а Масуова оцењује да ће „Кина вероватно искористити те тачке напетости како би показала регионалну надмоћ“.
„У јулу 2021. је 100. годишњица Комунистичке партије Кине и ја мислим да ће (кинески председник) Си Ђинпинг јако волети да покаже свом народу да је Кина постала доминантна сила у Азији до тада. САД би можда могле да пожеле да након три године промене политику према Азији, али сам веома забринута да ли ће то бити могуће“, сматра Масуова.
Она закључује да „Кина врши реструктуирање целокупног међународног поретка у Азијско-пацифичком региону“.
Танјуг