У Сочи је допутовала и делегација УН са специјалним представником те организације за Сирију Стафаном де Мистуром на челу. Специјални представник председника Русије за Сирију Александар Лаврентјев изјавио је да ће на форуму бити покренут процес рада на новом сиријском уставу, а да ће реч добити сви: и влада и опозиција — унутрашња, спољна и наоружана.
Станислав Тарасов, стручњак за Блиски исток, каже за Спутњик да политички представници различитих етничких и верских заједница из Сирије добијају прилику да се упознају не на ратишту, него у мирним условима.
„Они ће разговарати о нормализацији односа, али главно питање је — шта даље? Да ли је то увод у нове преговоре у Женеви? Како ће на све то утицати турска операција ’Маслинова гранчица‘“?
„Како наводе медији, главна тема конгреса у Сочију биће формирање уставне комисије“, рекао је Тарасов за Спутњик и подсетио да је прошле године Русија припремила нацрт Устава Сирије.
Он не искључује да ће се у међувремену појавити нови пројекти, али је скренуо пажњу и на то да је устав само папир и да то није није довољно.
„Потребне су релевантне снаге, које би биле заинтересоване да се изгради нова Сирија. Остаје да се види да ли ће се број таквих снага повећати након конгреса у Сочију“, рекао је Тарасов.
Он додаје да је ситуација јако компликована, да многи Курди, подржани од САД, желе федерализацију Сирије.
„Турска се плаши тога, јер то би значило стварање новог, условно речено, ’Ирачког Курдистана‘ на њеним границама. Американци не желе да напусте Сирију и играју на курдску карту јер тако утичу не само на понашање Турске, него и развој догађаја у Ирану. У таквим условима било који папир, било која декларација или нацрт новог устава не може коренито променити ситуацију и то би требало имати у виду“, објашњава Тарасов.
Шеф опозиционе сиријске „Московске платформе“ Кадри Џамил каже за Спутњик да Конгрес у Сочију неће заменити преговоре у Женеви.
„Неки су на тај начин доживљавали преговоре у Астани и подигли буку због тога. Међутим, време је показало да преговори у Астани помажу нормализацији дијалога у оквиру преговора у Женеви. Сада је женевски дијалог поново у ћорсокаку и надамо се да ће конгрес у Сочију бити подстицај за наставак разговора у том формату“, каже Џамил. Он каже и да ће учесници конгреса ће разговарати о новом уставу, а да нема ни речи о томе да ће им неко „написати“ нови устав.
„Инсистирамо на томе да све одлуке поводом Устава треба да буду донете у Дамаску, а не у Женеви, Астани или било којем другом граду. Разлог зашто међусиријски преговори иду тако споро је мањак културе политичког дијалога и политичких дискусија.
„Врло често не чујемо један другог“, истиче Џамил. Очекује се да ће учествовати око 1.600 представника сиријског друштва — представници владе и разних опозиционих групација. У својству посматрача позване су Уједињене нације, сталне чланице Савета безбедности УН, као и Египат, Јордан, Ирак, Либан, Саудијска Арабија и Казахстан.
Овај састанак ће бити први покушај, од почетка конфликта 2011. године, да се на једном месту окупи толико широк састав учесника.