Основни циљ Конгреса националног дијалога Сирије јесте да се заврши период сувишне интернационализације сиријског конфликта, каже за Спутњик политиколог Дмитриј Евстафјев поводом састанка представника владе и разних опозиционих група у Сочију.
Он указује да је од 2010. Сирија зависила, пре свега, од интереса спољних сила. Евстафјев сматра да су неке покушавале да дестабилизују а друге да нормализују ситуацију, као Русија и Иран.
„Време је да се сиријска питања решавају унутар земље. Сиријско друштво је у принципу спремно да започне израду политичке конструкције, која ће обезбедити стабилност власти и друштвених односа у следећој деценији. У том смислу, конгрес у Сочију је само почетак овог процеса и добра је прилика за разговор о оквирима у којима ће ићи мировни процес. И што је најважније, тај оквир дефинишу сами Сиријци, а не спољне силе, као што је то раније био случај“, каже Евстафјев.
На Конгресу националног дијалога Сирије учествује више од 1.500 представника сиријског друштва, од изасланика владе до разних опозиционих групација. Бројни су и посматрачи, али међу њима нису представници САД. Лидерка „астанске платформе“ сиријске опозиције Ранда Касис каже да сиријско питање не може да буде решено под окриљем САД.
„Овде, у Сочију, можемо да започнемо процес нормализације односа, упркос многобројним неслагањима унутар сиријске опозиције. Морамо да урадимо све што од нас зависи. Не планирам да напуштам Сочи док не буде формирана комисија која ће се бавити новим уставом Сирије. Имамо нацрт Устава, на ком смо радили годину дана, и сматрамо да је секуларност државе један од најважнијих аспеката“, каже Касисова.
Научни руководилац Института оријанталистике Руске академије наука Виталиј Наумкин каже да је нормално да на преговорима у Сочију долази до спорова између земаља-гараната примирја у Сирији. То се, како каже, догађа унутар свих коалиција.
„Што се тиче сиријске кризе, овде се одлучује о судбини ове земље, дискутује се о њеној будућности, суверенитету, територијалном интегритету. Сва неслагања се могу превазићи кроз дијалог. Али требало би узети у обзир и интересе земаља-гараната у сфери безбедности. Добар пример сарадње је стварање зона деескалација у Сирији. Главни циљ Русије је спречавање нестанка сиријске државе“, каже Наумкин.
Он додаје да се засад планирају уставне, административне и економске реформе, које ће се спроводити корак по корак.
„Али решавање сиријског проблема је немогуће без решавања курдског питања. Неопходно је припремити заједнички став о том питању, то је обавезан услов за успешне преговоре“, каже Наумкин.