„Тајм“ пише како је Харадинај постао познат крајем деведесетих година прошлог века, током конфликта на Косову.
„Као командант ОВК био је оптужен да је руководио мучењима и убијањима Срба, али га је, с обзиром на недостатак доказа, суд УН ослободио 2008. као и 2012“, пише амерички магазин.
То, како се наводи, није било довољно добро за Србију која одбија да призна Косово и жели да Харадинај буде изручен како би се нашао пред лицем правде на српском суду.
„Тајм“ подсећа да Харадинај није суочен са правним изазовима само у Србији. „Косовски парламент је 2015. одлучио да формира специјални суд са седиштем у Холандији, али који делује по косовским законима, што се у великој мери сматра инструментом који ће помоћи стабилизацији балканске геополитике“.
„Само сада, када би требало да оптужнице буду објављене, Харадинај и остали чланови косовске политичке елите траже начине да омету истрагу“, наводи лист на свом порталу.
САД и ЕУ, које су предводиле НАТО бомбардовање Слободана Милошевића и Србије 1999, љуте су зато што Косово пркоси западним нормама и вредностима. Можда Харадинај и његови савезници на Косову мисле да је Косово сувише мало да би геополитичким силама било стало до њих, али реалност је да, ако желе да сачувају мир, оне не могу себи да допусте такво понашање, наводи „Тајм“.
Поред Харадинаја, на „Тајмовој“ листи најтраженијих геополитичких бегунаца нашли су се и свргнути каталонски лидер Карлес Пуџдемон, оснивач Викиликса Џулијан Асанж, имам Фетулах Гулен, који живи у САД и чије изручење тражи Турска, као и бивши грузијски председник Михаил Сакашвили, који политички делује у Украјини.