Пројектом који би требало да удахне живот недовољно развијеном делу града нису задовољни многи локални житељи, међу којима су и рођаци оних који су били мучени у подрумима здања које је припадало немачкој тајној полицији. Они протестују под слоганом „Комерцијализација уместо сећања? Никада!“.
Локални сенат је 2009. године то здање предао приватном инвеститору, препоручивши да издвоји довољно места за спомен-обележје жртвама нациста. Према споразуму, тај простор треба да буде површине 530 квадратних метара. Ипак, испоставило се да ће се на тој територији налазити и књижара и кафић.
Корнелија Керт, представница Асоцијације жртава нацистичког режима, сматра да је испијање кафе на месту на којем је некада био центар за депортовање хамбуршких Јевреја неумесно.
„Недопустиво је да сећање буде уграђено у потрошњу. Сећање треба да надјача потрошњу“, изјавила је она.
Хамбуршке власти изразиле су чуђење поводом реакције локалних житеља, јер су веровале да ће кафић и књижара људима упростити посету меморијалном комплексу.