Раније су за овај војни авион већ били заинтересовани арапски шеици, којима је био потребан надзвучни бизнис џет. Иако на први поглед идеја може деловати крајње егзотично, у историји авио-индустрије велики је број је примера успешне конверзије војних авиона у цивилне, од којих су многи постали легендарни модели.
Први совјетски реактивни авион Ту-104 је настао од бомбардера Ту-16. Истина, контуре Ту-16 су се тешко назирале на новом авиону. Ту-104 је од Ту-16 био дужи за 4 метра, а пречник трупа је био продужен за 3,5 метра. Судбина Ту-104 није баш била ружичаста — ушао у историју као модел који је имао највише несрећа. На цивилним летовима Ту-104 је био у употреби до 1979. године.
Бомбардери су, очигледно, и раније били интересантни у развоју совјетске и руске цивилне авијације. Интересантно је да се Ту-160, односно „Бели лабуд“, и раније делимично користио за потребе грађанске авијације. Мотори који су конструисани за „Белог лабуда“ НК-32 су током деведесетих година били коришћени на авионима Ту-144ЛЛ, који су били својеврсна летећа лабораторија. У оквиру заједничког руско-америчког пројекта испитивања летења, ова лабораторија је обавила више од 20 летова. Овде би требало поменути да је у техничком делу реализација пројекта цивилне верзије бомбардера Ту-160 изводљивија, док се тржишна перспектива новог авиона још увек разматра.
„Представници ’Тупољева‘ су и раније говорили да су шеици показивали жељу да купе Ту-160, али да су, пошто имају много новца, навикли да имају и многе хирове“, изјавио је за Спутњик Олег Пантелејев, руководилац агенције „Авија порт“.
Наш саговорник је додао да је зато још увек под знаком питања економска исплативост овог решења.
„Употреба конструкције са колосалном полетном масом за превоз тако малог броја људи, то је као да из топа гађате врапце. Осим тога, брзина крстарења која је предвиђена за овај авион није толика да би заиста драстично могло да се уштеди време летења. Надзвучни режим летења војног бомбардера Ту-160 осмишљен је како би се избегао ПВО непријатеља, не да би било могуће летети заиста далеко“.
Према мишљењу већине експерата, највероватније ће се све завршити на производњи неколико цивилних авиона на основу конкретних поруџбина, јер лет оваквим авионом могу себи да приуште само веома богати клијенти. Са друге стране, као што је председник Путин поменуо током сусрета са радницима фабрике авиона, међу овим богатим клијентима могу да буду и велике руске компаније.
„Данас је на трансатлантским летовима велика потражња за местима у првој класи и у бизнис џетовима. Не сме се заборавити да се својевремено за ’Конкорд‘, без обзира на цену карте, увек тражило место више. Зато се и даље у свету ради на конструкцији нових надзвучних авиона“, објашњава Пантелејев.
Најдаље су у овом смислу отишли Американци, који су за 2023. годину најавили први лет авиона „Ерион АС2“. Према најавама, ово „чедо“ компанија „Ерион корпорејшен“ и „Локид Мартин“ моћи ће да превози до 12 путника, а његова максимална брзина биће 1.800 километара на сат. Зато није искључено да би конструисање новог цивилног авиона на основу постојећег бомбардера Ту-160 у првом реду била могућност за руску авио-индустрију да се добро позиционира у врло перспективној тржишној ниши надзвучних авиона.