Сасвим необично за начин функционисања дипломатије зазвучала је најновија вест да је Министарство спољних послова (МСП) започело ванредне провере у српским дипломатско-конзуларним представништвима. Медији су пренели да се „чешља“ све — од финансија до безбедности. Беч и Братислава су се, без најаве, већ нашли на провери.
Какав може бити повод за такву акцију, може само да се нагађа.
Саговорници Спутњика, некадашње дипломате са вишедеценијским искуством, Зоран Миливојевић и Срећко Ђукић, указали су на необичност потеза да се акција ванредне контроле јавно обзнани.
„Овако како је то најављено је, најблаже речено, необично. Постоје службе и постоји систем који функционише и све ово о чему је реч треба да буде предмет једног редовног праћења, а отклањање свих неправилности да се обавља у ходу“, истиче Миливојевић. Он подсећа да МСП има и своју финансијску службу и своју службу безбедности, има политичке дирекције које редовно прате сва дешавања у Дипломатско-конзуларним представништвима (ДКП).
На то указује и Ђукић, који тврди да се све то контролише на дневном нивоу, поготово од како такву комуникацију омогућавају нове информационе технологије. Ако је неки део државе подвргнут контроли, онда су то ДКП. То је, истиче он, перманентна контрола у сваком домену, на основу које цела амбасада и сваки појединац у њој, од амбасадора до портира и возача, подлеже текућим и годишњим оценама рада.
Објашњавајући како систем функционише, он напомиње да оцену рада ДКП-а у целини, као и његових појединаца, даје и амбасадор и Министарство. Уколико се подударе, то је уреду, а ако не, онда је пресудан став Минстарства, каже Ђукић и објашњава зашто.
„Постоји једна чињеница, један факат, да се оно што ради ДКП најбоље види у Министарству. Оно као на длану има све активности. Разним његовим службама се шаљу извештаји, телеграми, шифровани, отворени… Министарство je у прилици да укрсти и донесе праву оцену о раду“, сликовит је некадашњи амбасадор Србије у Белорусији.
Ђукић напомиње да је и раније било ванредних контрола у ДКП-има када је то налагала потреба јер је било финансијских малверзација, или зато што нека амбасада није добро радила, или што је било неких безбедоносних ризика. То се, каже, радило, али се о томе Министарство никада није оглашавало.
Прво, напомиње он, увек треба утврдити чињенице и да ли је неко ДКП заиста радило противно прописима. Просто, да би био очуван дигнитет, углед амбасаде и њеног особља. Јер уколико би се јавно на сумњу ставио нечији рад, па се после показало да су сумње биле неосноване, углед амбасадора у земљи у којој ради је окрњен и он више није у пуном капацитету, објаснио је овај дипломата.
Наравно, у случају сукоба са прописима сносиле су се консеквенце, додао је он, истичући да је амбасадор једина личност одговoрна за целокупан рад амбасаде.
На питање зашто је акција ванредне контроле сада обнародована, некадашњи амбасадор каже да заиста не зна.
„Први пут то чујем у својој дипломатској пракси и први пут чујем да министaр или Министарствo најављује такву акцију. Заиста нисам чуо за тако нешто ни у било којој другој дипломатији“, истиче Ђукић за Спутњик. Ни полиција кад иде у неку акцију не обавештава јавност о томе, него је обавести о постигнутим резултатима, каже он.
На питање да ли ванредна контрола звог ванредних околности значи да је изостала та редовна, дневна контрола о којој говори, овај дипломата каже да претпоставља да је тако.
„Када сам био у дипломатској служби, није се могло десити да потрошим долар више без одобрења Министарства. Ако се то деси Министарство наложи — вратите то у благајну иначе следују санкције, а то значи блокада средстава, да вам МСП више неће дозначавати средства на рачун амбасаде. Ту су врло јасна правила, нема ту шта, увек је тако било“, навео је Ђукић. И Миливојевић сматра да се у случају утврђивања пропуста увек полази од њихових извршилаца, односно од кадровске политике, како у односу на ДКП, тако и оне у самом министарству у коме постоје службе које све што се у представништвима предузима треба да прате.
„Неко је у Министарству морао на време да их упозорава на грешке, на време да делује“, истиче он.
Контрола, сматра он, треба да утврди колико је организација самог министарства или ДКП-а била на нивоу политичког задатка који је пред њих постављен. А ту је, како додаје, у старту на удару кадровска политика.
„Свако озбиљно спровођење политике подразумева и одговарајућу кадровску политику, да морате да имате озбиљне кадрове“, закључио је Миливојевић за Спутњик.