Аустрија спрема новчани удар на Источну Европу

Аустријски канцелар Себастијан Курц сматра да би источноевропским земљама, као што су нето-примаоци новца Мађарска и Пољска, убудуће требало смањити средства из ЕУ.
Sputnik
Курц: Мир у Европи могућ само са Русијом

„На крају то неће бити само моја одлука“, изразио је уверење Курц у интервјуу за бечки дневник „Стандард“.

Он је истакао да ће у преговорима о оквиру буџета ЕУ Аустрија снажно заступати позицију нето-уплатиоца.

Курц је додао да је са холандским премијером Марком Рутеом и неколико других у тој групи сагласан да треба инсистирати да се штедљивије барата новцем европских пореских обвезника.

„Постоје многе области које треба анализирати. Имамо тренутно ситуацију да много новца иде у источноевропске државе, а многе од њих нису тиме задовољне. Често се поставља питање да ли тај новац уопште доспе до правог места, док се истовремено у Западној Европи чује колико су антиевропске те земље. Имамо намеру да наредних година проследимо стотине милиона евра подршке у приближавању Турске, иако у Турској газе људска права. Мора се наћи храброст и тако нешто довести у питање“, поручује аустријски канцелар.

Преговори о буџету ЕУ биће једна од централних тема за време председавања Аустрије Унији у другој половини ове године.

Европска комисија намерава да предложи у мају буџет за наредних период од 2021.

Курц је и раније тражио да, и поред иступања Велике Британије из чланства ЕУ 2019, не буде даљег оптерећења по нето-уплатиоце, односно државе које више уплаћују у буџет Уније него што из њега узимају, као што је Аустрија.

Курц: Не напуштамо линију ЕУ када је у питању Русија

Аустрија је 2016. са 791,3 милиона евра била осми по величини нето-уплатилац.

Пољска је тада са плусом од 7,1 милијарду евра била земља која је највише добила из буџета ЕУ, а следе Румунија, Грчка, Мађарска и Чешка.

Промене стижу у ЕУ

Курц је најавио да ће председавање Аустрије ЕУ свесно искористити за подстицање неопходних промена у Унији.

„Приоритет је стављања фокуса на субсидијарности. Верујем да је питање да ли треба имати више или мање Европе погрешно. Питање мора да буде у којим областима нам треба више Европе а у којима мање. У великим питањима као што су одбрамбена и безбедносна политика неопходна је снажна сарадња. Истовремено, ЕУ треба да се уздржи када је реч о малим питањима, о којима се може боље одлучивати на регионалном или националном нивоу. Само тако се може осигурати да бирократија не расте стално“, уверен је он.

Коментар