Шокантни призори у Мосулу снимљени су видео-камером руске агенције Раптли. Међу њима је снимак тела девојчице чија је фотографија обишла свет, а које су, у стању распадања, спасиоци извукли из рушевина.
„Оно говори о трагедији и занемаривању тог града од стране Запада након истеривања терориста ДАЕШ-а“, каже новинар РТ-ја Мурат Газдијев који је, како наглашава, током извештавања за ту телевизију из Мосула тамо затекао потресне призоре.
„Седам месеци после краја битке за град тамо се и даље ископавају тела — томе као да нема краја. У читавим четвртима је немогуће дисати од смрада. Главни хероји су спасиоци који копају по рушевинама у потрази за погинулима. И даље су велики проблем неексплодиране бомбе и мине које су помешане са комадима бетона, дубоко у рушевинама, и које извлаче заједно с телима“, каже Газдијев.
Док је Запад бомбардовао град, додаје он, неексплодиране гранате су се завукле буквално свуда, а у рушевинама се често налазе и експлозивне замке које су терористи оставили за собом, као и појасеви за бомбаше-самоубице.
„То представља огромну опасност за децу која се играју у рушевинама и за људе који се враћају у своје куће и оно што је од њих остало, да покушају да извуку понеку ствар која је још цела. У таквим експлозијама широм града свакодневно настрада најмање неколико људи“, наглашава Газдијев.
Историчар Немања Старовић у разговору за Спутњик додаје да се кроз догађаје у Мосулу на својеврстан начин прелама историјат борбе против ДАЕШ-а.
„Почевши од 2014. године, пад Мосула представља један шок, како за режим у Багдаду, тако и за читаву међународну заједницу. Подсетићу, тада је свега неколико стотина бораца ДАЕШ-а успело да тактиком самоубилачких напада истера до 30.000 војника ирачке армије који су се у том граду налазили и који су у једној општој бежанији оставили толику количину најсавременијег америчког наоружања да је ДАЕШ после тога могао да опреми, по неким проценама, чак две пуне дивизије.“
Требало је, каже Старовић, пуне две и по године да се Мосул ослободи, а та победа је приказана као огроман успех ирачке армије и њихових савезника.
Међутим, ни шест месеци након што је ДАЕШ истеран, у Мосулу није успостављен нормалан живот, додаје наш саговорник и напомиње да је то, између осталог, последица чињенице да још увек није јасно ко ће управљати градом.
„Поред администрације у Багдаду, претензије према Мосулу имају и власти Ирачког Курдистана, али и локална сунитска племена, Туркмени, као и припадници многих других заједница. То је други по величини град у Ираку, који је био дом за више десетина различитих религијских и етнорелигијских заједница. Бојим се да му, у периоду који је пред нама, следи још једна велика недаћа, а која ће се огледати у напорима за тзв. реконструкцијом, јер имајући у виду на шта је послератна реконструкција личила у Авганистану и другим деловима Ирака, јасно је да се ради о једној безочној пљачки — пре свега пореских обвезника на Западу, јер се кроз надуване цене реконструкције заправо стварају огромни профити“, каже Старовић.
Он је за Спутњик објаснио и зашто досад нико није реаговао на мучне призоре из Мосула — ни на Западу, ни у западним медијима.
„То је, нажалост, један модус у којем се воде ови ’постмодерни ратови‘ — довољно је само прогласити победу, и камере прелазе на нека друга подручја. Не брине се о томе какве је последице тај рат оставио по локално становништво и шта им је та слобода заправо донела“, каже Старовић, примећујући да би на медијском плану данашња ситуација у Мосулу вероватно била другачије приказана да су слободу том граду донели Руси а не Американци..
Поводом потресног снимка из Мосула огласила се и главна уредница телевизије РТ и Спутњика, Маргарита Симоњан.„Захтевамо реакцију влада земаља одговорних за овај пакао на земљи, као и хуманитарних организација. Како је ово уопште могуће?! Али, као и обично, они игноришу. Не питамо ово први пут“, написала је Симоњанова путем апликације Телеграм.
Према званичним подацима Уједињених нација, током једномесечне америчке војне операције у Мосулу најмање 2.521 цивил је убијен, а 1.673 их је повређено.