Бечић је ових дана поручио да зарад свеопштег опозиционог јединства нуди договор око заједничког нестраначког кандидата парламентарне опозиције. „Лично и партијски гарантујем да ћемо стати иза њега снагом најмоћније партијске инфраструктуре у земљи. Само немојте од мене очекивати да вам још изаберем кандидата, јер ми не пада на памет да то чиним“, рекао је Бечић.
Одлуку лидера демократа одмах су поздравили из редова тзв. „грађанске опозиције“ који очигледно нијесу били вољни да подрже Бечића као кандидата само „грађанског“ опозиционог блока.
Како је оцијенио лидер Грађанског покрета УРА Дритан Абазовић, Бечићевим одустајањем „додатно се отворио пут да се тражи нестраначки кандидат цјелокупне опозиције“, што би, по његовим ријечима, била „побједничка стратегија“ за опозицију у цјелини.
„Ја сам увијек тврдио да је то најбоље за цјелокупну политичку сцену. Ја очекујем да врло брзо имамо име кандидата и да имамо име побједника, то је најважније“, додао је тада Абазовић.
Са дуге стране, Демократски фронт, који већ мјесецима позива да се цјелокупна опозиција уједини и договори око имена једног предсједничког опозиционог кандидата, чини се да је објеручке прихватио овакав развој догађаја, па су се коначно стекли услови да читава опозиција практично у минут до дванаест отпочне разговоре о том питању.
Иако представници опозиције засад у начелу избјегавају да дају било какве званичне оцјене и потврде о могућем предсједничком кандидату опозиције, према медијским написима који по правилу потичу од „неименованих извора“, како ствари стоје, тренутно у игри најозбиљније фигурирају два потенцијална кандидата: бивши министар унутрашњих послова Андрија Јовићевић, као фаворит Демократског фронта, и Милка Тадић Мијовић, дугогодишња новинарка и предсједница Центра за истраживачко новинарство, као кандидат којег преферира „грађанска“ опозиција.
Наравно, то никако не значи да су поменута имена и коначна, и да у процесу преговора на површину не би могло испливати још имена других респектабилних кандидата, али оно што је у овом тренутку можда највећи капитал актуелних преговора свакако јесте чињеница да је опозиција у Црној Гори напокон почела да међусобно разговара.
Да има разлога за оптимизам након неколико дана разговора, потврђује и данашња изјава лидера ГП УРА Дритана Абазовића, који је рекао да су односи у опозицији много бољи него што је то досадашња перцепција јавности.
„Односи међу опозиционим партијама су далеко бољи него што се представља. ДПС се боји нашег заједничког кандидата, па су зато, по налогу УДБА, ’спавачи‘ безуспјешно покушали да направе раздор у опозиционим редовима“, казао је лидер УРА.
С тим у вези, Абазовић је такође додао и да је „проналажење најбољег опозиционог кандидата и будућег предсједника Црне Горе“ најважнији циљ тренутних разговора.
„Кандидати треба да су довољно кредибилни и квалитетни, а такви без сумње јесу сви који су у току преговора долазили у оптицај. Остајем велики оптимиста да ће врло брзо опозиција дефинисати одлуку о заједничком кандидату, који ће сигурно бити врједносна и политичка громада за све потенцијалне кандидате криминалне Демократске партије социјалиста“, поручио је Абазовић.
Имајући у виду поприличну идеолошку разноликост, као и чињеницу да опозициони представници практично све до јуче нијесу ни разговарали, није тешко закључити да ће евентуални заједнички кандидат опозиције морати да буде особа са довољно личног интегритета, као и на потребној еквидистанци када су у питању све парламентарне опозиционе партије.
Такође, с обзиром на то да је већински дио опозиционог бирачког тијела у Црној Гори у већој или мањој мјери просрпске оријентације, будући кандидат свакако не смије бити особа која ће бити неприхватљива за тај профил опозиционог бирача, а такође нема сумње да будући опозициони кандидат мора бити и довољно „процрногорски“ оријентисан, како би у потпуности задовољио критеријуме и тог дијела бирачког тијела.
Све у свему, времена је све мање, а пред опозиционарима је веома деликатан и одговоран задатак проналаска квалитетног кандидата који ће бити прихватљив и по мјери свих бирача који су већ годинама жељни истинских промјена у Црној Гори.
Прилика коју опозиција има је заиста велика, а према иступима и саопштењима опозиционих првака рекло би се и да је у значајној мјери присутна свијест о значају тренутка, о чему свједочи и изјава потпредсједника Покрета за Промјене Коче Павловића:
„Ако ћемо право, чак би и значајан дио ДПС-а волио да коначно види леђа Милу Ђукановићу. Зато је екстремно осјетљиво питање избора правог кандидата опозиције. Пред нама је прилика која се не смије пропустити! И не смије се упропастити неодговорним, калкулантским, шићарџијским предлагањем, односно избором заједничког кандидата“.
Наравно, вријеме ће убрзо показати да ли је црногорска опозиција сазрела да буде носилац пријеко потребних промјена. Први индикатор ће свакако бити могућност да се постигне договор о заједничком предсједничком кандидату.