Кијеву је требало требало скоро четири године да схвати бесмисленост економског рата са Москвом. Посланик Врховне раде Јевгениј Мурајев је признао да су увођење антируских санкција и губитак руског тржишта довели до тога да Украјина изгуби 50 одсто свог БДП-а. Према његовом мишљењу, постмајданске власти су украјинску економију учиниле „таоцем политичких проблема са Русијом“.
Како је навео, од прекида економских односа са Русијом највише су страдала високотехнолошка предузећа у Украјини. Најјачи ударац је задобила државна корпорација за производњу авиона, као и компанија за израду мотора „Мотор сич“ и произвођач ракета „Јужмаш“.
Мурајев сматра да Кијев игра двоструку игру: с једне стране проглашава Русију за „агресора“ који напада Донбас, а с друге стране, кијевске власти настављају да тргују са „окупаторима“ и купују енергенте.
Секретар Рачунске коморе Украјине Анатолиј Јухимчук је изнео податке који показују у каквом се стању данас налази украјинска економија. Он је навео да је просечна плата Украјинаца за последње четири године пала са 450 на 270 долара.
Према подацима ММФ-а, по нивоу БДП-а по глави становника Украјина се нашла на 131. месту, од 186 земаља. Поређења ради, Русија је на 67. месту.
Од 2012. до 2016. године у земљи је затворено 58.000 предузећа, а државни дуг Украјине је 1. децембра 2017. године износио 76,3 милијарди долара — скоро 80 одсто БДП-а.
Крајем новембра прошле године, украјински министар за економски развој и трговину Степан Кубив је обелоданио да је Украјина изгубила 15 милијарди долара откако је Русија затворила своје границе за потрошачку робу из те земље. То је скоро петина БДП-а Украјине.
Аналитичари кажу да је од 2014. до 2016. трговинска размена између две земље драстично пала, али је прошле године дошло до преокрета, па је трговинска размена повећана за 25,6 одсто у поређењу са 2016. и износила је 12,85 милијарди долара. Према подацима руске царине, Украјина је купила од Русије робе за осам милијарди долара, што је за четвртину више него годину раније. Поред тога, повећан је за више од 26 одсто извоз у „земљу-агресора“, што износи око пет милијарди долара.
Наде у то да ће Европа хранити Украјину су се распршиле, па живот приморава Кијев да тргује са Москвом. Аналитичари кажу да су Петро Порошенко и његов тим присиљени да размишљају о томе шта ће се догодити за неколико година, а једини начин да некако побољшају живот је сарадња са Русијом. Москва је, с друге стране, увек отворена за сарадњу.
Међутим, и поред тога што се бележи раст трговине између Русије и Украјине, она је и даље далеко од резултата из 2013. године, а још више из 2011, када је трговинска сарадња била на највишем нивоу. У поређењу са 2011. годином, када је Украјина продала робе Русији за скоро 20 милијарди долара, прошлогодишњи извоз био је четири пута мањи.
Стручњаци кажу да су Украјинци коначно схватили да на европском тржишту не могу да буду конкуренти, тамо постоје строга правила и пуно је домаћих произвођача, које ЕУ штити својим законима и због тога ће морати да се окрену Русији.
Украјина, као и раније, продаје Русији машинске и металуршке производе: цеви, котлове, трансформаторе, моторе и алате, а експерти кажу да мала украјинска предузећа гледају и како да на руском тржишту продају своје производе: обућу, дечју одећу и слично.
С друге стране, Украјина од Русије купује енергенте, нафту и гас, али и угаљ и хемијске производе. Украјински пољопривредници од руских трговаца набављају гориво и ђубриво, јер им је повољније.