Некадашњи директор Централне обавештајне агенције (ЦИА) Џон Дојч рекао је да постоје многе групе које на тајне начине покушавају да утичу на владе широм света, а као пример из историје навео је и „Црне руку“.
Џон Дојч је за „Нешенел интерест“ рекао да постоји много историјских примера група које оперишу унутар, поред или против легитимно или нелегитимно постављених влада.
„Можда је најозлоглашенији пример ефикасне ’дубоке државе‘ тајна организација ’Црна рука‘. Предводио ју је шеф српске обавештајне службе, пуковник Апис, а она је испланирала заверу за убиство аустријског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 1914. године, чиме је почео Први светски рат“, рекао је Дојч.
Истакао је да и данас „без сумње“ постоје слична тајна друштва, да у САД и у другим државама постоје групе које желе да тајно утичу на владине активности.
„Такве групе се служе конвенционалним методама као што су лобирање, доприносе кампањама и преко конвенционалних и друштвених мрежа утичу на то да се објављују њихове поруке“, рекао је Дојч.
Мишљења је, међутим, да многи у САД злоупотребљавају термин „дубока држава“.
„Такве размене речи на телевизијским програмима, твитови из Беле куће и коментари у магазинима су веома лоши стубови за градњу теорије о постојању зле ’дубоке државе‘. Параноичне присталице председника Трампа говоре о томе како нова ’дубока држава‘ прави организовани отпор запослених у федералној влади одлучних да подрију његово председниковање. Не треба да чуди што се многим владиним радницима, највише у цивилним агенцијама, не допада политика председника Трампа, нарочито она која позива на смањење буџета. Али прозвати овакав отпор организованима је веома натегнуто“, сматра Дојч.
„Мало доказа о постојању ’дубоке државе‘“
Навео је да је мало анализа или доказа који се односе на питање постојања „дубоке државе“.
„Можда је једноставније питање да ли се последњих година појавило више активности или начина понашања која се карактеришу као да проистичу из ’дубоке државе‘ и да ли такво понашање угрожава националну сигурност. Сумњам у обе те тврдње. Значајне претње са којима се данас суочава наша нација — Иран, Северна Кореја, тероризам, конкуренција с Кином и Русијом — не представљају централну улогу у наративу о ’дубокој држави‘“, рекао је Дојч.
„Бављење наводним новим и опасним заверама америчких обавештајних агенција или незадовољним особљем у федералној служби или Конгресу није смртоносна претња по националну безбедност или стабилност. Оно што је важно јесте да праве терористичке претње са којима се нација суочава имају потпуно другачије узроке и начине на које се спроводе и имају другачије спонзорство“, додаје Дојч.
Он је закључио да би становници Америке требало више да се баве питањима која директно утичу на добробит земље, као што су здравствена заштита, климатске промене, иновације и реалне претње по националну безбедност.